EGO
EGO, MAGAZINE DEDICATED TO OUTSTANDING PEOPLE ARCHITECTURE, INTERIOR SPACE, DESIGN,
EGO, MAGAZINE DEDICATED TO OUTSTANDING PEOPLE
ARCHITECTURE, INTERIOR SPACE, DESIGN,
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
086/087 www.ego-magazine.com<br />
P.M: Nema arhitekture bez investitora.<br />
Naravno da se arhitektura<br />
vidi i u malim projektima, ali<br />
mali investitori nemaju kapacitet<br />
da oboje arhitektonsku mapu, ona<br />
je manje vidna, iako joj sa istom<br />
ili većom pažnjom pristupamo. U<br />
izgradnji Arhitekture kakva nam<br />
je potrebna, neophodna je pomoć<br />
države, koja će u izgradnji ustanova<br />
sistema, prepoznati značaj i ulogu<br />
arhitekata, jer izgradnjom takvih<br />
kapitalnih objekata se formira slika<br />
i kvalitetno arhitektonsko nasleđe.<br />
U tome bi trebalo da učestvuje širok<br />
lokalni arhitektonski korpus, koji<br />
na taj način i proizvodi nove generacije.<br />
Složen je odgovor na postavljeno<br />
pitanje, jer se može dvojako<br />
tumačiti. Mislim da beogradska<br />
škola arhitekture postoji, imala je<br />
svoj identitet, ali se on upravo menja<br />
kroz to nešto novo što se stvara<br />
i gradi. Možda će u godinama koje<br />
dolaze taj identitet tek biti otkriven,<br />
odnosno postavljen. Jer sama pozicija<br />
Beograda, kao velike raskrsnice<br />
na dve reke, ukazuje na razna<br />
mešanja u svim aspektima života,<br />
koja nikako ne zaobilaze kulturu i<br />
arhitekturu. Nadolazećim velikim<br />
investicijama i investitorima, koji<br />
sa sobom dovode svoje arhitekte i<br />
nameću kroz projekte svoj identitet,<br />
stav, ili prenose neke već formirane<br />
identitete svetskih metropola, ukazuje<br />
na to da će Beograd sve više<br />
postajati svetski, a sve manje svoj u<br />
identitetu. Ovaj problem je došao i<br />
sa investitorskom arhitekturom, ali<br />
i sa pozicijom arhitekte u društvu.<br />
Ona je srozana, arhitekti su nužnost,<br />
oni su potrebni da potpišu, ili nacrtaju<br />
i proizvedu neke papire. Sve dok<br />
se tako bude gledalo na struku, bez<br />
poštovanja i bez samo poštovanja u<br />
okviru struke, teško da ćemo imati<br />
postavljene prave vrednosti u tom<br />
utemeljivanju identiteta.<br />
<strong>EGO</strong>: Koji pristup u projektovanju<br />
Vam je bliži, lični izraz sa jedinstvenom<br />
vizijom ili determinisani<br />
koji je u službi korporacija?<br />
P.M: Imao sam sreću da radim<br />
na svim tipologijama projekta,<br />
sa svim nivoima investitora, kroz<br />
različite pristupe projektovanju, od<br />
najmanjih do najvećih projekata.<br />
Kroz dugogodišnji rad u korporaciji,<br />
na razvoju i upravljanju projektima,<br />
na poziciji Direktora za<br />
arhitekturu i dizajn menadžment,<br />
od kupovine lokacije do otvaranja<br />
objekata, prošao sam velike vežbe.<br />
Ne zaboravljajući svoju vokaciju<br />
arhitekte borio sam se sa prihvatanjem<br />
i nametanjem, ostvarivanjem<br />
većih i manjih kompromisa. Ta<br />
vežbanja su se odnosila i na nastojanja<br />
da ono što je korporativno i<br />
standardno, bude i obojeno odnosom<br />
prema arhitekturi, objektu, projektu,<br />
ne nužno ličnim pečatom, već<br />
pomakom koji može biti ostvaren i<br />
prepoznat na svim nivoima razvoja<br />
jednog projekta. Korporacije u velikoj<br />
meri mapiraju gradove, države,<br />
štetno je da izgradnjom novih koncepata<br />
i savremenih objekata ne<br />
pomeramo granice i ne doprinosimo<br />
struci. Uvek sam se borio za<br />
tu dodatnu vrednost.Uvek je lični<br />
izraz sa jedninstvenom vizijom<br />
polje u kome najviše želimo da se<br />
oprobamo. Sam stvaralački proces<br />
prija iako je težak, radite po osećaju,<br />
težnjama, željama, umeću, sami se<br />
ograničavate i usmeravate u okviru<br />
regulatornih zadatih ograničenja.<br />
Ta sloboda je neprocenjiva i važna<br />
za svakog autora. Jedino ona nas dovodi<br />
do jedinstvenog, prepoznatog<br />
autorskog opusa. Ukoliko težimo<br />
stvaranju arhitekture koja nas hrani.<br />
Ali uvek imate korisnika, investi<br />
tora, koji ne retko žele da učestvuju,<br />
ne standardom koji opterećuje, već<br />
mišljenjem i željom da se kroz<br />
neki projekat potvrde. Treba biti<br />
pažljiv svakako. Nekada su slobode<br />
u projektovanju opterećujuće.<br />
Mera je važna, ona dolazi sa godinama<br />
i kilometrima iscrtanih linija.<br />
Korporativna arhitektura jeste<br />
ograničavajuća. Nekada veoma restriktivna.<br />
Teško je naterati sebe na<br />
početku jednog stvaralačkog procesa<br />
da prihvatitiš otežavajuće ili besmislene<br />
granice. To naravno zavisi<br />
o kojim je projektima reč, tehnološki<br />
procesi rada ili proizvodnje su važni<br />
i moraju se poštovati Veći problem<br />
je u nametanju korporativnog<br />
brendiranja, identiteta koji se<br />
prenosi, nekada vrlo nametnuto, da<br />
se ne može ostvariti arhitektonski<br />
izraz ili vizuelna komunikacija. Ali<br />
uvek postoji način i mogućnost da<br />
se napravi iskorak. Hoteli, shopping<br />
mall-ovi, tržni centri, saloni i servisi<br />
automobila, fabrike, supermarketi,<br />
distributivni centri, poslovni objekti,<br />
restorani, male brend prodavnice.<br />
Sve su to različite tipologije korporativnih<br />
objekata. Svedoci smo da<br />
ih ima puko interpretiranih i onih<br />
koji su promenili standarnu praksu.<br />
Vrlo često takvi objekti ne vode dijalog<br />
sa okolinom, oni stvaraju novu<br />
postavku na terenu, bez ikakvih<br />
poštovanja mikro urbane celine i<br />
prostorno, vizulenog uklapanja. Radio<br />
sam sa mnogim sistemima i korporacijama,<br />
sa manje ili više, krutim<br />
pravilima. Mislim da je važna edukacija,<br />
ali ona je dvosmerna. Lično,<br />
dobro se snalazim u takvim projektima.<br />
Uvek sam se vodio time da<br />
zadovoljim sve potrebe korisnika, i<br />
standarda koji su pod “obavezno”,<br />
ali sa nastojanjem da iskoristim<br />
svaki prostor za neku provokaciju<br />
u arhitekturi, nešto što razlikuje i<br />
donosi novu vrednost, novo čitanje.<br />
Nakon par godina nastojanja da<br />
nesto “promenim”, dodam, posle<br />
jednog za mene veoma važnog pro<br />
jekta koji se nalazi u unutrašnjosti,<br />
dobio sam komentar mentora kod<br />
koga sam diplomirao na fakultetu.<br />
Rekao mi je: “Kolega , ovim<br />
objektom promenio si tu nametnutu<br />
ikonografiju monolitnih,<br />
bezličnih box-eva sa komercijalnim<br />
sadržajima.”To je večno pitanje u<br />
radu sa onima koji grade objekte<br />
komercijalne namene. Arhitektura<br />
ne mora nužno da bude komercijalna,<br />
ona može biti arhitektura sa<br />
komercijalnim sadržajima.<br />
<strong>EGO</strong>: Koji su zahtevi korporativnog<br />
dizajna (imate iskustvo<br />
saradnje sa kompanijama poput<br />
BMW ili Mini-ja) i kakva je uloga<br />
arhitekte kod takvog pristupa<br />
kreiranja arhitekture ili enterijera?<br />
P.M: To je jaka i ozbiljna korporacija.<br />
Kada kazete BMW, to je moć,<br />
snaga, univerzalna vrednost, integracije<br />
dizajna, tehnike, biznisa,<br />
želje i adrenalina koja traje 100 godina.<br />
Pa normalno je i očekivano<br />
da nametnu svoj standard i da<br />
plasiraju svoj brend kroz izgrađen<br />
identitet. Podjednaka važnost se<br />
postavlja pitanju brend arhitekture,<br />
kao i samom brendu automobila.<br />
Jedno od najboljih mojih iskustava<br />
na polju korporativne arhitekture<br />
je upravo saradnja sa BMW Architectural<br />
Department-om. Iako<br />
sam očekivao nadmenost, naprotiv,<br />
imao sam veoma otvoren stav i put<br />
da na temeljima osnovnih zahteva<br />
boja i materijala, razvijem u nekoj<br />
meri objekat po svojoj meri i senzibilitetu.<br />
To se u većoj meri odnosilo<br />
na objekat MINI, koji je po svojoj<br />
arhitekturi i matrici potpuno jedinstven,<br />
kada govorimo o salonima<br />
automobila. Kako su BMW I MINI<br />
deo iste grupacije, kroz standard je<br />
bilo definisano da je MINI u okviru<br />
BMW objekta, kao segment enterijera.<br />
Zbog specifične standardne<br />
postavke salona, izdužena lokacija<br />
mi je otvorila priliku da ostvarim<br />
ideju sa odvojenim objektima. Tako<br />
sam predlozio dva objekta povezana<br />
toplom vezom, ispod koje se prolazi<br />
u tehnički blok. Ovim je i koncepcijski<br />
bila zadovoljena matrica, dva salona<br />
su bila postavljena jedan preko<br />
puta drugog, a ispod/između njih se<br />
prolazi ka tehničkom prijemu. Ovu<br />
koncepciju su prihvatile kolege iz<br />
BMW-a i odale mi priznanje u razumevanju<br />
i unapređenju BMW<br />
arhitekture. Time je taj pristup<br />
upisan u standard kao tipologija<br />
većih salona sa odvojenim objektima<br />
MINI i BMW. Objekat je dobio<br />
specijalnu nagradu BMW-a, kao<br />
najbolji i najveći objekat u okvirima<br />
standarda koji nije u vlasništvu njihove<br />
korporacije (Delta Motors<br />
Beograd distributer). Na salonu<br />
arhitekture u Novom Sadu objekat<br />
je dobio specijalnu Povelju/Specijano<br />
priznanje za arhitektonsko<br />
ostvarenje. Ovime je potvrđena ta<br />
dvosmernost procesa i saradnje u<br />
projektovanju objekata koji imaju<br />
korporativne standarde i koji mogu<br />
imati i veću vrednost od očekivane.<br />
<strong>EGO</strong>: Koji tip građevinskog materijala<br />
vam je najbliži, transparentni<br />
ili ne transparentni?<br />
P.M: Pokušavam da koristim i tretiram<br />
podjednako masu i opnu, puno<br />
i prazno, tačnije da se u tim igrama,<br />
varijetetima, odnosima i balansima<br />
dobija najbolje rešenje.I betonski<br />
puni zid u svoj svojoj visini i dužini,<br />
ogoljen ima svoju neobjašnjivu lepotu….<br />
Ta lepota se proširuje uz<br />
dekoraciju sloga kod punog zida od<br />
opeke, ili kroz suhozid iz primorja<br />
ili iz Dalmacije…oni imaju svoju<br />
lepotu koja je jednaka njihovoj osnovnoj<br />
ulozi…Ako moram da se<br />
odlučim, onda je to puna masa,<br />
stangla koja teče, ili modal, kubus<br />
koji je prosečen. U kreiranju<br />
prostora oduvek su svetlost i senka<br />
davale drugačije čitanje i predstavu<br />
o delu…puno, ne transparentno<br />
daje odsjaj, scenu,odraz, senku koja<br />
je jasnija…ubedljivija. Savremena<br />
tehnologija je uspela da stvori gotovo<br />
potpuno prozračne betonske<br />
mase, što nas dovodi do kontraverze…<br />
<strong>EGO</strong>: Šta je za vas arhitektura,<br />
posao ili polje za izražavanje kreativnosti?<br />
PM: Ranije smo pomenuli da sama<br />
struka nije dovoljno poštovana.<br />
Odatle sve više naših kolega sebe<br />
smatraju samo “uslugom”, a ne kreativnim<br />
nosiocem ideje u stvaranju<br />
objekta, nekog dela. Kakve su<br />
mogućnosti ekonomske, takva<br />
nam je i arhitektura i odnos prema<br />
njoj. Mi gradimo za druge, defakto<br />
pružamo uslugu, ali ta usluga nije<br />
samo posao, tačnije ne sme ili ne bi<br />
trebalo da bude. Arhitektura ne sme<br />
biti samo posao, jer je onda i nema.<br />
Kroz promišljanje i kreiranje dolazi<br />
se do dela, to je proces, on ima razne<br />
pravce, uspone i padove i nije i ne<br />
sme biti uslovljavan ili ograničavan<br />
na posao koji treba odraditi, jer se<br />
tada ne dolazi do najboljih rezultata.<br />
Stalno se podsećam na jednu<br />
izrečenu definicuju o dizajnu, DJ<br />
DePree-a:”Good design isn’t just<br />
good business, it’s a moral obligation.”<br />
Dakle, naš posao je kreiranje<br />
prostora, ali to ne sme biti samo<br />
posao, u mom slučaju ja se trudim<br />
da pravim pogodno polje za ostvarivanje,<br />
sa pokušajem da se napravi<br />
iskorak. Sam kreativni proces je<br />
ponekad dovoljan da se dođe do za<br />
dovoljenja, bez obzira da li će krajnji<br />
rezultat biti prihvaćen ali u tim probama<br />
i varijacijama kreacije živimo<br />
i potvrđujemo se kao stvaraoci.<br />
Arhitektura je težak zanat. U savremenom<br />
svetu i načinu na koji se živi,<br />
u vremenu koje nemamo , teško je
Change language