EGO

094/095 www.ego-magazine.com
zadužbine u Kragujevcu. Taj zadtak
je bio programski jednostavniji ali
svakako ozbiljan i zahtevan. Sami
korisnici su podržavali predloge, jer
su osetili pristup i razumevanje sa
moje strane, koje je bilo obogaćeno
iskustvima od ranije. Objekat je u
oblikovnom smislu i materijalizaciji,
tretiran sa potpunim oslanjanjem
na arhitekturu “SUNCA”, ali je
u prostornom smislu, prožimanju
prostora, tretmanu enterijera i balansu
masa, potpuno drugačiji. To je
sportsko-rekreativno, rehabilitaciono
- smeštajni objekat, koncipiran
vrlo jednostavno sa veoma jasnim
tokovima i sadržajima. Ovi objekti
su me zaokružili u jednom smislu, i
pomogli da nastavim istraživanje u
toj oblasti i pokušam da zabeležim
standarde i vrednosti koje smo ostvarili
kroz ova dva objekat kako bi
u narednim sličnim ostvarenjima
kolege imale dostupne naše, izvedene
standarde, koji su najbolje
osvedočeni zadovoljstvom korisnika.
EGO: U kojoj meri trendovi u
savremenoj arhitekturi utiču na
vaš arhitektonski jezik?
P.M: Pokušavam da trend ne diktira
moju aktivnost i poglede na
arhitekturu, pokušavam da budem
deo trenda ili formiram svoj lični,
ali je danas nemoguće odupreti se
tom uticaju. Nekada su trendovi
pomagali u razumevanju kompozicije
i korišćenja savremenih materijala
ili upotrebe i primene nekog
proizvoda, i to je svakako pozitivan
aspekt.Postoje zahtevi klijenata koji
više nisu projektni zadaci, već slika
sa pinteresta ili instagrama i to je
zadatak, konkretno da konkretnije
ne može biti. To nekada pre samog
procesa stvaranja počinje da vas
usmerava i nema identiteta. Savremeni
trendovi svakako utiču na moj
rad u pogledu oslobođenosti od
raznih ograda da nešto ne može ili
nije primereno, oni nas oslobađaju
i pomeraju granice i to je dobro. U
tom pogledu, mogu da kažem da
postoji uticaj, ali ga ja kontrolišem
i pokušavam da ga podvedem mojoj
interpretaciji i senzibilitetu.
EGO: Koji su najveći problemi
arhitektonske struke kod nas?
P.M: Mnogostruki problemi su
prisutni, a oni najčesće proizilaze iz
opšteg stanja nacije, ekonomije pre
svega. Od nedovoljno jedinstva, do
ne razumevanja, ne solidarnosti. Ne
postoje kodeksi unutar udruženja,
cenovnici, autorske zaštite. Kroz
udruženja kroz koja delujemo, nastupamo
kao grupa građana, a ne
sistemska organizacija kao što je
IKS. Ona je obavezna ako želite da
se bavite ing. delatnostima. Morate
da plaćate članarinu i prisustvujete
na forumima. I to nije problem nas
samih, već države koja nas tretira
na taj način. Sam esnaf bi morao da
se ujedini u toj želji da arhitektura
opstane, ali postoje oni koji se bave
biznisom i oni koji se bave strukom.
E sada, postoji jaz između te dve
„klase“ i pristupa. Iako pripadam
mlađoj generaciji, nekada se znalo
DAB, SAS, znale su se institucije
udruženja, institucije nagrada. Danas
su počela da se razvijaju nova
udruženja, njihove nagrade, to je
dobro ali ne vidim da je to unapredilo
u bilo kom pogledu arhitektonski
korpus.Ozbiljne nagarde za
arhitekturu se gase, poput nagrade
Novosti koja je nastavila tradiciju
Borbine prestižne nagrade. Ništa
u arhitekturi nije otkriće jednog
čoveka. Poput procesa i timskog
rada u njemu svako daje svoj doprinos,
poput stvaranja vlastitih standarda,
potrebno je da učvrstimo i
zajednicke u borbi za struku. Na
jednostavnom primeru projekta
“Beograd na vodi” mogu se videti
svi problemi naše struke i kada go
vorimo o društvu i odnosu prema
arhitektama, kao i unutar same
struke.
EGO: Mediji su okrenuti velikim
imenima arhitekture i stiče se utisak
da njihov potpis na arhitektonskom
delu garantuje da je novac
dobro investiran. Da li STAR
arhitekte rade za opšte dobro? Da
li velika arhitektonska dela mogu
biti korisna za obične građane ili
su ona namenjena samo eliti?
PM: Možemo različito posmatrati
odgovre na ovo pitanje.
Star arhitekti su rođeni u doba na
prelasku iz Postmoderne i velikih
tehnoloskih pomaka u Engleskoj i
USA u vreme novog talasa High-
Tech arhitekture. Objekti koji su
nastajali u tom periodu su posle
dugo vremena, još od tehnoloske
revolucije, stvorili WOW efekte u
raznim delovima Evrope i USA,
poput popularne kulture. Stirling,
Hollein, Foster, Rogers, O Gehry,
Meyer, bili su prve zvezde tog perioda,
ovenčane svetskom slavom
i titulama vlastelina. U jednom periodu
ispitivanja kreacije i procesu
formiranja novih pristupa, ove
zvezde su svima otvorile oči. Uticaj
je bio ogroman na celu arhitektonsku
javnost. Počev od Lloyd’s
building u Londonu, koja je potpuno
promenila pristup u izgradnji
objekata inverznom postavkom i
odnosom instalacija i konstrukcije,
koja „izlazi “ ka spolja, preko Pompidu
centra i Fostreove banke koja
je objedinila sve pristupe. To je izmenilo
dotadasnji tok osmišljavanja
i razumevanja arhitekture. Ali je i
arhitektura postala preskupa, i ušla
u tržisnu trku. Sva imena velikih
zvezda, koje imaju nesporna portfolija
i opuse, postale su grupacije,
tačnije arhitektonske korporacije. U
takvom okruženju oni su postali
Paraolimpijski centar, Kragujevac
Paraolimpijski centar, Kragujevac
Paraolimpijski centar, Kragujevac