Knjiga PODGORICA.Nemojte mi vise biti prijatelji ne mogu izdrzati.2017. A.Markusa

хране да опстану, но да нестану, перући руке као Пилат.
Поступак еутаназије и нестанка спроводи се заборављањем
прилике да се све то сачува и укључи у паралелан живот
два времена, како и чине градови којима је до својих коријена и
историје.
Кад се та кућа градила, ко није припадао душом и тијелом
османлијском устројству, морао је нечујно да живи и гради,
па је за градњу куће могла да се само користи ноћ. Није смјело
да постоји ни најмање освјетљење, те су спољњи зидови изведени
криви и нагнути, а унутрашњи, са заклоњеним освјетљењем,
прави.
И по другом основу, споља је било криво, а унутар право
и достојанствено. Тако „једне ноћи уз месојеђе око 1846 “, нападну
кућу пљачкаши, којима Јово није дао да уђу, те настаде
пуцњава, гдје се брзо видјело колико je кућа са укућанима чврста.
Иако је зидана наслијепо, отворених очи више но иједна, ова
кућа се снажно одупирала.
Прискочио је да помогне Јово Тањевић, што је записано
у „Споменици сјени подгоричких Срба“, Цетиње, 1912. године.
А потом и „Васе жена Ива Станића носећи неколико теста фишека
и говорећи: ’Мога домаћина Ива ноћас код куће нема, а ја
чујући глас пушака, и знајући ђе Иву фишеци стоје, узех од њих
и донесох ви неколико, а да знам ђе је Иво одмах би пошла за
њега да ви се и он на невољу нађе’“.
Ако је спољњи зид куће био нагнут напоље, он је био
наклоњен унутар, поново у мраку, не пуштајући метке нападача,
а пропуштајући браниоца, у чему један од насилника погибе,
а Јовова сестра Јека буде рањена.
Плашећи се заобилазног метка, који је у својој меморији
однио промашај, и одустајање од даљег напада на ову кућу,
Јово се одлучи да потражи безбједније мјесто, као да је крив што
је своју главу на својој кући сачувао.
195