Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Гојко Мартиновић, мај 2017.<br />
Том сликом своје породице и других под пећином, са<br />
придошлим партизаном, Гојко свједочи о тренутку, о сату преласка<br />
партизана преко Мораче: тренутак прије ту су били окупатори,<br />
тренутак послије ослободиоци. То је свједочење као за оно<br />
– о секунди разлике кад су нам Англоамериканци били пријатељи<br />
и секунди потом кад су нас бомбардовали: кад је Гојко<br />
кобног 5. маја 1944. бројао авионе изнад Подгорице. Бројао их је<br />
све до 18, мислећи да ће наставити лет ка Румунији да тамо бомбардују<br />
нафтне изворе, као ранијих дана и мјесеци кад су прелијетали<br />
Подгорицу, поздрављани од Подгоричана. Али кад је Гојко<br />
у бројању дошао до 18 (за које су вријеме авиони пуштали<br />
димну завјесу), настало је бомбардовање... „баха“, каже на староподгоричком<br />
Гојко. Значи: од почетка пуштања дима до бомбардовања,<br />
прошло је 18 секунди. Ђоко се, док је бројао авионе,<br />
налазио, како каже, испод дворишних врата Мартиновића. Каже<br />
се „испод врата“ а не ,,у вратима“ дворишта („обора“, како Гојко<br />
каже), јер се у врата рачуна и греда изнад.<br />
Бомбардовање је извела огромна ескадрила, а касније наставила<br />
сваког дана „шестица“ – шест авиона.<br />
Карактер свих наших непријатеља – и Њемаца и ових савезничких<br />
„шестица“, био је да је међу њима било и добрих љу-<br />
58