ДомИНо 43

девет кренула је проба драмске секције са само једним задатком: да научимо плес са краја представе како
ваља. Нећу лагати ја сам вероватно и најслабија карика, када је то у питању. Шта ћу, не можемо сви све, тако
ја немам слуха и имам проблема са праћењем ритма. Но све се то превазиђе уз помоћ пријатеља и савете
професорке Виолете. Не, не питајте ме да ли смо добро савладали плес, видећемо на премијери.
Понедељак 25.март (Три дана до Домијаде)
Стање? Сутра је генерална.
Имао сам блок информатике, па сам дан провео опуштено и без великих обавеза. Мислим да сам
сигурно три сата лутао по дому све док случајно нисам налетео на Тању. Она
се у учионици и спремала са професорком Kиклић за литерарну секцију. Да,
Тања ће на три секције: драмску, хип-хоп и литерарну. Чули смо музику из
сале са огледалина и одлучили да уђемо, а унутра... музичка наступа у свом
пуном сјају. Прелепа краљевско плава хаљина сјајно се сложила са Емином
бојом гласа, а код осталих готово и да нема грешака, вредно раде на
довођењу наступа до савршенства. Наравно и Марта спрема свој етно наступ,
певаће изузетно емотивну песму из филма "Заспанка за војнике“. Музичка се
пребацила у учионицу, а у сали са огледалима кренула је секција хип-хопа,
док се фолклор игра у трпезарији. Нажалост сазнао сам да је Милена у
болници. Наступ поетско-сценске секције се одлаже, али то је сада мање
битно. Сви се надамо брзом опоравку наше Милене. У трпезарији сам пратио
утакмицу репрезентације Србије све до почетка драмске. Завршили смо око
пола дванаест, сутра је генерална проба.
Уторак 26.март ГЕНЕРАЛНА
Од силног узбуђења ништа нисам
записао, али су зато професорка Киклић и
Катарина све сликале, па погледајте албум на
фб. Много смо добри.
Среда 27.март (само дан до Домијаде)
Стање? Сутра!
Ахх, дан одмора пред главни наступ...
НЕ! Вечерас су се одржале и музичка и фолклор
и хип-хоп секција! Не бих много да замарам
тиме, сви смо у мислима већ у Пожаревцу.
Четвратак 28.март (Дан Домијаде!)
Стање? ДОМИЈАДА!!!
Неки су још у шест ујутро устали како би се средили за полазак, ја нисам
међу њима и устао сам око двадесет до седам. Брзо се спремио и сишао на доручак. Полако су почели да
пристижу и сви остали учесници. Сви разговори се воде само о једном. Домијади. Окупили смо се испред
канцеларије и сви по два пута проверавају да ли су понели све што им треба. Улазак у аутобус и паковање
ствари потрајали су, али сад кад смо се сви сместили можемо да кренемо. Ваљда смо све понели (Заправо
нисмо. Заборавили смо постоље са ког је Ема требало да пева, делимичну кривицу у тома заборављању имам и
ја. Професорка Јелена и мајстор Дане неколико месеци су смишљали постоље које ће бити лако за ношење, а
када ме је професорка задужила да постоље пренесем у аутобус ја сам кренуо да тражим још неког да ми у
томе помогне, успут су ме занеле друге обавезе и постоља смо се поново сетили тек у Пожаревцу на
11