ДомИНо 43

усавршавању кореографије. Имао сам прилику да по први пут погледам цео
наступ и запрепашћен сам. Људи моји ове године се не зна са којом секцијом пре
идемо на републичку... можда и са свим. Kао и на драмској секцији и овде има
доста понављања. Инструкторка хип-хопа опомиње Анђелу да слободно опусти
руке током једног покрета, каже да је некако сигурна да јој рука неће отпасти и
да може слободно да маше њоме. У трпезарији су склонили столове, спрема се
почетак фолклора. На музичкој се Марта, са новом фризуром у њеном стилу,
припрема за етно тако да је и тамо све у духу традиције.
Са професорком Јеленом
ишао сам до студентског дома да
тражимо хармонику за Марту.
Нажалост потрага је за сад
неуспешна, али професорка
Јелена никад не одустаје. Не
одустаје ни професорка Виолета да нас враћа да понављамо
сцене. Било је веома напорно, а још напорнији рад нас чека у
току следећих пар дана.
Уторак 19.март (Девет дана до Домијаде)
Стање? Уморни од понедељка.
Негде око четири срео сам Јасмину и Дијану из ликовне секције; кажу ми иду да раде декупаж у градској
библиотеци. Знам, знам: „ шта је декупаж?“ То сам се и ја запитао, рекле су ми да ће ми показати кад се врате.
На вечери су ми показале прелепе сатове које су направиле на радионици. Музичка секција је, управо, набавила
хармонику. И сутра ће кренути
са вежбама. Фудбалска секција
отишла је на први тренинг, а
нама са драмске је професорка
Виолета поделила костиме за
представу. Пре хип-хопа у
сали са огледалима одржала
се поетско-сценска секција.
Миленино емотивно излагање
својим покретима употпуниле
су Милица и Александра као и
веома сентиментална музика. А
након нежне музике поетско-сценске секције у сали је кренула хип-хоп музика управо те секције. Барбике су
спремне за плес. Испред, у трпезарији померају столове, да направе простора за играње фолклора.
Имали смо прву пробу драмске секције са костимима. Морао сам да облачим хеланке, рецимо само:
јако непријатно искуство. На срећу не морам да их облачим и у представи одустали смо од тога. Осим мањих
проблема са бананом, биће вам јасније кад погледате представу, и стандардних враћања није било много
проблема и све је ишло по плану. Иде нам.
Среда 20. Март (Осам дана до Домијаде)
Стање? Велика гужва.
Драмска је кренула у осам сати, када и музичка. Иако нисмо били у пуном саставу, фалила нам је Нина,
прешли смо једном целу представу, а професорка Kиклићка и професорка Тамара посматрале су наш рад. Свиђа
им се. Смех на почетку, замениле су сузе на крају. „Е Виолета где ме нађе. Како се сети да у представу убациш
песму моје младости - „У име свих нас из педесет и неке“? - Киклићка са сузама пита Виолету, а ова се само
смешка. Након тога добили смо паузу од 5 минута. Кад смо се вратили врата су била закључана (?). У нашу салу
9