ДомИНо 43

domucenikajagodina

Часопис Дома ученика у Јагодини

Најсређеније собе за април: 106 и 312.

106: Живковић Урош, Јанковић Александар, Миклић Никола, Ранчић Милан

312: Пауновић Марија, Трајковић Анита, Стојановић Тамара, Танасијевић Јована

АЛБУМ ДОБРИХ ДЕЛА

Нисам ја много другачија и боља од других, само се трудим да будем добра. Знате шта, волим и ја да

оговарам, да налазим другима мане. Kажу да није то тако страшно понекад, кад није злонамерно. Буде ми мало

слатко, мало убијем време, осетим се ближа са онима са којима трачарим, али после ме нешто гризе. Зато то

све мање радим. Некако ми лепше кад о другима причам лепо. Уосталом, зар сви ми нисмо божији створови?

Свако има лепу страну, само треба умети видети је.

Ево већ неко време записујем шта ми други добро и лепо ураде. Правим албум добрих дела.

Стварно записујем. Нису то ни мале, ни велике ствари; то су животне свакодневне, људске ствари. Ево на

пример, записујем шта су ми све добро колеге урадиле; само сад имам проблем: има толико добрих ствари, да

не могу да стигнем све да запишем: треба забележити кад ми колега остави ручак, кад ме повезе да не покиснем,

помогне да завршим попис, одвезе кући кад се разболим, засмеје ме, затражи моје мишљење, сети ме се па

пошаље поруку охрабрења, уради нешто уместо мене кад сам уморна, зна шта волим, разуме шта кажем и кад не

кажем добро, јер види моје мисли, кад ме прихвати са свим мојим врлинама и манама.

И кажем им ја да то радим. И кажем да ми значи, да ми прија то што ураде. А видим и њима лепо. И њима

прија. И листам тако тај албум, да не заборавим случајно нешто, да се не огрешим према оном ко ми донео чашу

воде кад сам била жедна, поделио са мном јабуку...

Од кад сам то почела да радим, све је постало још лепше, све се променило на још боље. Они настављају

да раде добре ствари, па онда ја њима узвраћам. Тако почињемо да се такмичимо у чињењу добрих ствари.

Пређе нам у навику.

Тако ширимо доброту и лепоту. И није тешко уопште. И свима лепо. А знате са колегама смо више него са

неким члановима породице. Kолеге су нам важне и дођу као род рођени. Kад се колеге слажу, кад се шале онда

су сви на добитку; и посао се боље ради, и на посао се иде радо.

И мислиш да је свет добро место, пуно добрих људи. А свет и јесте онакав каквим га ми видимо. ДК

(мала слова)

Ученици гледали утакмицу без питања. Васпитачица

им дала да пишу изјаву. Гледа она изјаву и не може

да прочита: Шта вам ово пише три... један?

Хтели смо да гледамо утакмицу јер су играла три

Србина и један Хрват. - објашњава један ученик.

- Јао сад видим. Ово је МАЛО "Србина" и "Хрвата". Страшно.

- Није страшно. Добро

је. Није мало четири

играча. То је немачка

лига. - не сачека

други да васпитачица

заврши реченицу.

Кад се заврши ручак за ученике и студенте, радници

понекад имају привилегију да их услужи ЛИЧНО, шеф

службе исхране, Максимовић Драган. Тај ручак највише прија,

јер ми смо једна велика сложна породица .

19

More magazines by this user
Similar magazines