24.06.2019 Views

ДомИНо 43

Часопис Дома ученика у Јагодини

Часопис Дома ученика у Јагодини

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Најсређеније собе за април: 106 и 312.<br />

106: Живковић Урош, Јанковић Александар, Миклић Никола, Ранчић Милан<br />

312: Пауновић Марија, Трајковић Анита, Стојановић Тамара, Танасијевић Јована<br />

АЛБУМ ДОБРИХ ДЕЛА<br />

Нисам ја много другачија и боља од других, само се трудим да будем добра. Знате шта, волим и ја да<br />

оговарам, да налазим другима мане. Kажу да није то тако страшно понекад, кад није злонамерно. Буде ми мало<br />

слатко, мало убијем време, осетим се ближа са онима са којима трачарим, али после ме нешто гризе. Зато то<br />

све мање радим. Некако ми лепше кад о другима причам лепо. Уосталом, зар сви ми нисмо божији створови?<br />

Свако има лепу страну, само треба умети видети је.<br />

Ево већ неко време записујем шта ми други добро и лепо ураде. Правим албум добрих дела.<br />

Стварно записујем. Нису то ни мале, ни велике ствари; то су животне свакодневне, људске ствари. Ево на<br />

пример, записујем шта су ми све добро колеге урадиле; само сад имам проблем: има толико добрих ствари, да<br />

не могу да стигнем све да запишем: треба забележити кад ми колега остави ручак, кад ме повезе да не покиснем,<br />

помогне да завршим попис, одвезе кући кад се разболим, засмеје ме, затражи моје мишљење, сети ме се па<br />

пошаље поруку охрабрења, уради нешто уместо мене кад сам уморна, зна шта волим, разуме шта кажем и кад не<br />

кажем добро, јер види моје мисли, кад ме прихвати са свим мојим врлинама и манама.<br />

И кажем им ја да то радим. И кажем да ми значи, да ми прија то што ураде. А видим и њима лепо. И њима<br />

прија. И листам тако тај албум, да не заборавим случајно нешто, да се не огрешим према оном ко ми донео чашу<br />

воде кад сам била жедна, поделио са мном јабуку...<br />

Од кад сам то почела да радим, све је постало још лепше, све се променило на још боље. Они настављају<br />

да раде добре ствари, па онда ја њима узвраћам. Тако почињемо да се такмичимо у чињењу добрих ствари.<br />

Пређе нам у навику.<br />

Тако ширимо доброту и лепоту. И није тешко уопште. И свима лепо. А знате са колегама смо више него са<br />

неким члановима породице. Kолеге су нам важне и дођу као род рођени. Kад се колеге слажу, кад се шале онда<br />

су сви на добитку; и посао се боље ради, и на посао се иде радо.<br />

И мислиш да је свет добро место, пуно добрих људи. А свет и јесте онакав каквим га ми видимо. ДК<br />

(мала слова)<br />

Ученици гледали утакмицу без питања. Васпитачица<br />

им дала да пишу изјаву. Гледа она изјаву и не може<br />

да прочита: Шта вам ово пише три... један?<br />

Хтели смо да гледамо утакмицу јер су играла три<br />

Србина и један Хрват. - објашњава један ученик.<br />

- Јао сад видим. Ово је МАЛО "Србина" и "Хрвата". Страшно.<br />

- Није страшно. Добро<br />

је. Није мало четири<br />

играча. То је немачка<br />

лига. - не сачека<br />

други да васпитачица<br />

заврши реченицу.<br />

Кад се заврши ручак за ученике и студенте, радници<br />

понекад имају привилегију да их услужи ЛИЧНО, шеф<br />

службе исхране, Максимовић Драган. Тај ручак највише прија,<br />

јер ми смо једна велика сложна породица .<br />

19

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!