ДомИНо 43

РЕПУБЛИЧКА ДОМИЈАДА 12 - 14. април 2019. Лесковац
Петак 15. април РЕПУБЛИЧKА! Око девет смо се сви окупили: Емилија, Тамара, Kарић, Дамјан, Марта и
Анђела са музичке, Невена, потом Јасмина испред ликовне секције и ја, што су мене тачно повели није баш
најјасније... (шалим се). Као представник новинарске секције дома пошао
сам на републичку како бих прибележио све о успесима наших домаца.
Током целе ове недеље музичка је напорно радила и припремала се за
свој наступ. Пре поласка смо се већ традиционално, испред дома сликали
са професоркама које нас воде Тамаром, Јеленом, Виолетом и Драганом.
Мада видећемо кад стигнемо тамо ко кога води и којим путем. Пре
поласка професорка Виолета нам је поделила мајце са ознакама дома
које ћемо поносно носити на домијади. Да се види одакле долазимо. Док
смо се паковали у мини-бус Невена је штитила своју свеже опеглану косу
од кише кишобраном, стао сам поред ње и питао Kарића: " 'Оћеш и ти са
нама под кишобран?", а Невена ће на то: "Ма бежи види он колики је, он
може да буде кишобран!".
Ево нас на ауто-путу и полако се приближавамо Лесковцу. Стигли
смо и после уобичајене гужве око смештаја кренули смо да обилазимо
дом. Сви смо у мајицама, добро скоро сви; Пејић не носи мајицу, а то
види професорка Јелена па га пита:" Пејићу, где ти је мајица што носиш
дукс?", а Дамјан ће: "Па професорка хладно ми!". Стигли смо пола сата
пре наше пробе и сели да гледамо остале учеснике и чекамо наш ред.
Професорка Виолета изашла је да помогне у припреми сцене за поетскосценски
наступ неког другог дома, а ми смо почели са скандирањем:
"Вики! Вики!" и тиме насмејали присутне. Након пробе пошли смо назад за
дом, али смо успут свратили на пљескавице. Пејићу није било само
„ладно“, сад је био и много гладан, па је заборавио лап-топ. Но, на сву срећу професорка Јелена се сетила и
покупила га. Током шетње назад ухватила нас је киша, е то је једна посебна прича која се не
може баш најбоље описати, али са сигурношћу вам могу рећи да сам уживао у шетњи по киши.
Ишли смо до продавнице и купили грицкалице и слаткише, пошто смо се договорили да
вече проведемо заједно. До два сата у ноћ у нашој соби смо причали о свему и свачему, боље
смо упознали једни друге и свашта сазнали и открили. Са нама су наравно биле и професорке.
Смејали смо се и забављали све док нисмо одлучили да је време да одемо на спавање и да смо већ превише
уморни.
Једва смо устали. Свима се још спавало, али морали смо на ноге лагане.
Представе и поетски прикази били су веома занимљиви, а поједини изузетно емотивни, толико да сам чак и
ја у једном тренутку заплакао. И то не мало, плакао сам толико да је професорка Драгана добацила професорки
Виолети: "Јој Виолета пропаде нам дете. За наступ наше музичке секције задужили су ме да управљам једним
рефлектором и уз њега сам преседео наступе популарне музике. Емилија је издоминирала и одушевила публику.
Музичка секција отишла је да се поздрави са Kарићем који нас је раније напустио због екскурзије, а ми остали
смо остали да гледамо хип-хоп и фолклор. Пренели су ми да је опроштај био веома емотиван. Са нестрпљењем
смо дочекали проглашење победника, Невени се у једном тренутку слошило од вишесатног чекања и изузетно јој
је лакнуло када су саопштили да није освојила ни једно место. Помислио сам да се више обрадовала него онај
дечко који је освојио прво место! Што се тиче наш музичке секције и наше Емилије... Шта сте друго очекивали
ПРВИ СМО!!!
ДОБРЕ КОЛЕГИНИЦЕ
Васпитачица Виолета се јавља ДК из Лесковца, да не буде тужна што није пошла на Домијаду.
- Спавамо у шестокреветној соби, као сардинице. Скроз смо покисли. Све ми ноге мокре. Још смо залутали
- три пута смо ишли истим путем.
15