ДомИНо 43

Притиску победе на 1. табли није могао да одоли Мујановић па је у
завршници у којој је био у цајтноту направио неколико брзих превида
због којих је изгубио краљицу и пар пешака те му је позиција изгледала
безнадежно. Предао је партију Миклићу. У другом мечу „Београд“ је
добио „Ниш“ са 3:0 и пласирао се према жребу директно у финале.
У полуфиналу које су играли наши момци као бели сусрели су се
са екипом дома ученика „Бранково коло“ из Новог Сада. У саставу:
1.Купусовић Јован, 2.Шипек Михаел,3.Петељ Петар. Купусовић је добио
нашег Вакуловића на 1. табли после 20-ак минута игре као црни
показавши доминацију у игри, док је Данијел Вујчић добио као бели
Петељ Петра врло стабилном игром у којој је дао врло ефикасан мат.
Копље се преломило на 2. табли на којој је Миклић у завршници био у
цајтноту што се испоставило као погубно. Брзина игре коју је морао да
оствари проузроковала је пар превида који су Шипек Михаелу донели
материјалну предност у виду краљице и топа које је промовисао те тако
пред истека свог времена, матирао нашег Миклића.Тиме је наш дом
изгубио у 2. колу са 2:1.
У даљем току такмичења Дом „Београд“ је у финалу победио дом „Бранково коло“ Нови Сад, те је тако
дом ученика „Ниш“ без победе освојио 3. место, а наш дом са једном победом и једним поразом био 4. Како
налажу правила такмичења на домијадама.
Остаје жал за пропуштеним 2. или 3. местом али се мора рећи да је наша екипа дала максимум залагања
и да је остварени резултат изузетно добар ако се узме у обзир да у овој дисциплини учешће у такмичењу узима
64 дома на територији наше земље. Из тога произилази да бити 4. у држави није уопште лоше.
васпитач Станимировић Горан
Привилегија је у животу бити оно што јеси - Вакуловић Бојан
Постоје ученици које мало ко добро познаје, о којима се мало зна, све док се не деси нешто, па све
преокрене. Нарочито кад се деси нешто несвакидашње, неочекивано, а лепо и за поштовање.
Да би боље упознали Вакуловић Бојана, требало је да нам се деси Домијада. Требало је да засвира
клавир на Домијади па да га сви ученици упознају и да га
васпитачи још више цене.
И пре и после Домијаде Бојан је исти, само сад сви више
знамо о њему.
Сваког дана тачно на време за учење, Бојан долази у
учионицу и вредно учи. Тако ради од прве године. Сматра да
је „најбоље учење у учионици“.
Свако вече тачно на време Бојан иде на спавање, ујутру на
време устаје, ниједном није записан да спава, крајем школске
године кад има мање обавеза, иде на Руско гробље да трчи.
Како каже, практикује законе здравља, када лећи, када устати,
како бити здрав психофизички. Тај стил живота наследио је
од родитеља који су како каже „ хвала Богу здрави“. Једино што од оца није наследио љубав према
фудбалу .
У основној школи је 4 године тренирао аикидо и стигао до трећег нивоа и зеленог појаса. Нажалост
клуб се у Свилајнцу расформирао због мало чланова.
- Тренер ме је често овлашћивао да га мењам кад није ту. Био сам му десна рука, јер имам већа
знања од тог појаса. Позивали су ме и на семинаре где иду они са црним и браон појасом, али нисам
могао да идем због обавеза. За аикидо узор ми је Стивен Сигал.
27