ДомИНо 43

Волео бих кад би дом набавио клавинолу да овде одржим неки концерт. Волео бих и у Свилајнцу да
орджим хуманитарни концерт.
Од како сам почео да свирам клавир приметио сам и да лакше памтим, тако да ми музика много
помаже у учењу.
Бојан је одличан ђак у ЕТШ“Славка Ђурђевић“ смер правни техничар.
- Обожавам тај смер. Волим да се залажем за људска права. Можда изаберем да студирам
криминалистику.
Бојан воли да чита.
- Имам кући крими романе и историјске књиге. Књиге сам нарочито почео да купујем од кад сам
овде; учланио сам се у „Лагуну“ - За ове две године сам купио 20-ак књига; раније ми је тетка доста
куповала.
Бојан воли и психологију и да проучава личност.
За почетак боравка у дому каже да му није било тешко: -Било ми је краће време необично, али сам
се брзо прилагодио. Био сам свестан где сам дошао, који ми је циљ. Не сећам се шта ми је сметало,
а много ствари ми се свиђа: имам секције за напредовање, имам другаре за
комуникацију - постао сам самосталнији . Захваљујући Стевићу и овом дому
остварио сам свој сан из детињства да се бавим музиком и имам циљ да бар у
свом месту постанем познат.
Можда баш због свих ствари које га занимају, Бојан нема фб (своје време
троши на своја интересовања и потребе, а не на гледање других)..
Мисао коју воли: „Привилегија је у животу бити оно што јеси.“
П.С. На Регионалној домијади Бојан је имао значајан допринос за
освајање ПРВОГ места и пласмана на Републичку домијаду. Тамо су
заузели 4.место (оставили преко 60 домова иза себе).
Овде се стално нешто дешава. Без дома ће ми бити чудно, нарочито
без цимерки. - (ученице собе 309 изблиза)
Ближи се крај још једне школске године, а са њим и
одлазак наших матураната. Неки од нас их знају већ више
година, а неки тек пар месеци, али свима су нам подједнако
драги. Сви смо тужни због њихових одлазака, но то није
разлог да забави и времену које проводимо са њима дође крај.
Зато сам одлучио да урадим интервју са, мени најдражим,
матуранткињама. То су моје другарице из собе 309: Јасмина
Марјановић из Ћовдина, Анастасија Милојевић и Анђела
Миладиновић из Стубице. Требало нам је неко време да би се
договорили када ћемо и како да радимо интервју, али када смо се коначно нашли, потрајало је и више него сат и
по. Забавили смо се и силно насмејали уз нудле, а њих три су се присетиле бројних успомена везаних за домски
живот. Ево како је текао интервју.
Питање: Од кад сте вас три цимерке? Kоја вам је била прва соба и од кад сте у овој соби?
Све три заједно: 402 нам је била прва соба, а у овој соби (309) смо од друге године.
Анастасија: А собу не мењамо од друге године да би биле близу доцимерки из 308. Имали смо понуду да
добијемо собу са терасом, али нисмо због њих хтеле да идемо одавде.
Питање: Да ли се сећате како сте се упознале?
29