Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

Мада за грађански рат не вреде правила Ратног права, ипак ce нека морају
поштовати, и то изречно према Женевској конвенцији поступак према
заробљеницима и заштита цивилног становништва. Мада je та Конвенција
донета 12. августа 1949, она је у ствари кодифицирано правило које је у
пракси увек поштовано. Даље у Брокхаузу стоји: «Према начелу
неинтервенциje, страним државама je забрањено мешање у грађански рат,
нарочито заузимање за устанике”.
Ово треба добро да упамте баш они који замерају Немцима и
Италијанима што ce нису директно умешали у тај «рат» и то у корист ребела
(што je нарочито забрањено). Међутим постоји још читав низ несагласности
и покушаја њене примене у нашем случају.
Пре свега није ce радило о једној организованој и стабилизираној држави.
Чак са гледишта Међународног права није ce радило о држави уопште. Ту
није постојала легална и међународно призната власт.
Затим: није ту било инсургената, бар не у почетку. Нису ce поданици
дигли на устанак, већ je једна злочиначка клика која ce домогла фактичке
власти почела формалан геноцид, убијање «својих» грађана без икаквог
разлога и повода (о томе доцније, одељак XXX и остали). Код грађанског
рата треба грађани да изазову борбу, да ребелирају, да ce подигну на устанак,
да покушају срушити зласт и преузети je за себе. Од свега тога ништа није
било код нас.
Кад би било устанка, још мање je могло бити јединствене команде и
општег, организованог плана за борбу. Све je било импрвовизирано, рађено
на комаде. Срби нису били нападачи, нити су очекивали борбу, нити су знали
где ће она настати.
Нису «грађани» устали против организоване власти и војске, већ je ова
без повода и без разлога, рушећи све обзире морала и права, почела да
злоставља и убија «своје», лица поверена, иако од туђина, њиховом старању.
Аналогије томе нигде у историји нема, нити ce ово може класифицирати у
ма које норме, a најмање назвати «грађанским ратом». Они који