Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

добро за будућност ни Срба ни Хрвата. Заборавити je немогуће. Што ce тиче
праштања, Срби су отишли далеко у томе, и више je немогуће и не сме ce
праштати. И Господ Бог не прашта злочинцима, што je у Светом Јеванђељу
наглашено, па су и закони код хришћанских нароца донети у духу Светог
Јеванђеља: да ce злочини морају истребљивати и злочинци уклањати...
Слободан сам да напоменем, можда ће неко од погођених багателисати
ово питање, с обзиром да писац чланка није никаква истакнута водећа
политичка личност, али њима напомињем да je овакво мишљење (у неким
стварима још и изразитије), огромне, ако не и апсолутне већине српског
народа у слободном свету, па ако поименично погођени највећи злочинци у
историји света желе то да провере, нека затраже да ce код Срба јави онај који
не дели ово мишљење...»
Национални првак српске емиграције и јавни радник професор Станко
Драгосављевић, у свом предговору Костурове књиге, «Повратак из мртвих»,
између осталог каже и ово:
«Писцу и издавачима ове књиге није намера да шире мржњу између Срба
и Хрвата, ни да пропагирају идеју освете, јер ce то противи српском
демократском духу, већ да укажу уочи 25-годишњице општег покоља Срба,
на историјску чињеницу да су хрватске усташе, уз помоћ вођства
Римокатоличке цркве, са знањем Ватикана и у сарадњи највећег броја ркт.
свештеника у Југославији, масакрирали на најзверскији начин 750.000 сасвим
недужних Срба и 240.000 покатоличили, због чега су ушли у историју света
као геноциди».
Нека слична мишљења изнета су у одељку 21 ове књиге.
У «Гласу канадских Срба» од 1. марта 1962. изашао je уводник од стране
његовог уредника Радоја Л. Киежевића, професора. Он има наслов
«Размишљања» a почиње овако:
«Чланак који je др Бранко Пешељ објавио у ,Хрватском гласу’ од 5.
фебруара, потакао je многе на озбиљно размишљање о целом сплету
данашњих југословенских проблема. Међу тим проблемима један je од
IV.