Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

«Сакиб Коркут говорећи о борби са Аустријом цитира у Конституанти
пасусе из својих чланака писаних у време атентата и приређених
демонстрација против Срба, које га национално карактеришу:
— Над Сарајевом и његовим котаром проглашен je неки преки суд и
заведена je војничка управа, a против Србима су приређене страшне
демонстрације, боље рекућ пустошења, ради којих ево и прихваћамо перо у
руке. Схватљиви су нам изливи огорчења против директним, па и недужним
саплеменицима атентатора, и не можемо замерити огорченим духовима што
у часу екстазе не могоше разликовати злочинца од њихових саплеменика. Ну
не можемо прешутјети поступка оних, што навалише на приватну својину
појединаца и заборавише се тако и толико, да оскрнавише чак и светињу
кућњег прага. To je вандализам и варварство, које се неда ничим испричати, и
ми га осуђујемо нарочито стога, што се у руљи ових разбијача налазио и
добар постотак муслимана, па макар и из најнижих слојева. Приватна својина
мора сваком муслиману бити света и неприкосновена и навала на туђу
својину — ма била та навала слична и паљењу спахијских сијена, жита и
чардака, — није и не може бити ништа друго, неголи директно и грубо
гажење исламских прописа. Ми се стога ограђујемо проти непромишљеном и
неисламском поступку ових разбијача и осјећамо својом дужношћу замолити
сву браћу муслимане да се убудуће сваком приликом сустегну од ових
испада. To нас само понижује».
(Поводом овога написа тражила je аустријска власт да се Коркут и
ћирилица избаце из редакције «Мизбаха», али je Peиc -ул-улема Чаушевић на
тражење одговорио: «Ја се од слова до слова солидаришем са писцем и
изјављујем да ja носим пуну одговорност, јер сам му ja давао такве налоге да
пише).
У приказу свога Мостара и његове Српске православне општине ( 44 стр.
109) проф. Влада Ћоровић говори такође о одјеку Сарајевског атентата у
свом крају. Ту стоји: «Рушења српских радња и домова, разбијање и
пљачкање ствари, пребијање и мрцварење људи, затварање и убијање трајало
je данима и месецима. У Мостару су се демонстрације организовале два пута;
најпре сутри дан по атентату, a после за време мобилизације. Ове су биле
веома опаке и понављале су се за три дана, 14-16 јула. Демонстранти су чак