Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

једног скорашњег тумачења еванђеља на тзв. Недељи слепог од једног ученог
свештеника из Америке ( 16 ):
«Приликом светковања јудејског празника сеница, Господ Исус Христос
je срео у Јерусалиму човека слепа од рођења. У овом сусрету je искрснуо
проблем односа греха према телесном страдању. У Старом Завету je тај
проблем више пута дотакнут, a нарочито у библијској књизи о Јову.
У шестом веку пре Христова рођења, пророк Језекиљ je објавио: Ово су
речи Господње речи мени изречене: Шта мислите кад понављате пословицу у
земљи Израиљевој: ,Оци су јели кисело грожђе и деци трну зуби’. Док сам
жив, рече Господ Бог, ова пословица се неће више употребљавати у Израиљу
(Јез. 18: 1-3).
Али ипак, у време Господа Исуса Христа je у јудејском народу
превлађивало убеђење да Бог, као праведни и неумитни судија, налаже
разноврсна страдања на грешнике као казне не само зарад греха које су сами
починили него и за грехе њихових родитеља».
Има још један далеко познатији (широм кругу лица познатији) случај
одговорности једних за дела других који се наводи из Старог Завета. To je
тзв. случај Содоме и Гоморе, два града тзв. петограђа (пентаполиса) у
источној Јорданији. Због веома раширеног против природног блуда у њима
(по једном од тих градова назван после содомија), они су по Божјој казни
«уништени огњем и сумпором» ( 27 ). Страдали су и криви и невини.
3) Признање Хрвата за своју колективну одговорности из квази
религијских разлога
Имамо један давнашњи случај признања колективнне одговорности
Хрвата, или боље страха од те одговорности за један догађај којим се
религијска правила руше. Ради се о убијању сопственог краља, помазаника
Божјег, који je том приликом Хрвате проклео. Колективна одговорност се
надовезује и на клетву, и тиме религијски карактер повећава. Ево шта je у
ствари.
Познато je да су неки хрватски хроничари, међу првима Марко Марулић
(1510), изнели да je претпоследњи хрватски краљ Свенимир («Звонимир»)