Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

оправдане, да ce радило о измећарима, о «братоубицама», он то чини као
тобожњи «Србин»...
«Отежавна околност» je још у томе, што je писац Србијанац, a он je
такође и претставник удружења, a лица која су мени слала лист махом су
Срби једва преостали испод хрватске крваве жетве, Срби којима je све
побијено и уништено зато што су Срби. И сад их сународници из Пијемонта
проглашују кривима, туђинским слугењарама, убицама. Оно што су
доживели, то су и заслужили, јер су дигли руку на Хрвате, своју «браћу».
Тако говори др Шијачки у «Равногорском борцу», број за март 1966...»
Морамо реда ради навести и једну деноминацију српских погрома у
«НДХ» дату од самих тамошњих Срба чије су породице биле објекти ових
погрома. Они, несрећници, нису могли оштрије да говоре, па ce мора
разумети та благост, која ипак доста каже.
У «Отвореном писму» упућеном «Србима у Хрватској, Славонији и
Далмацији» која je негде почетком 1968. писана од стране њихових првака, и
које je објављено у књизи под 3 (стр. 288 и даље), сматра ce да je за «усташке
покоље» «потекла срећна формула од јединог српског првака по којој су они
,државни злочин са предумишљајем’, злочин хрватске државе, a не хрватског
народа, мада су у његово име вршени ти злочини...» Затим ипак замера
Хрватима који нису учествовали у злочинима да нису имали «ни моралне
храбрости ни далековидости да учине оно што су Нијемци са Аденауером
учинили од првог часа према Јеврејима, да то учине у име хрватског народа и
ради његовог угледа пред свијетом и историјом...»
Проглас брани већину Хрвата, али ипак очекује од њих извињење,
покајање и репарације!
VI.
VII.
Морамо признати да су и други српски писци запазили и осудили наопако
третирање српске борбе и српских жртава.