Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

процеси вођени по томе и та je ствар јуристе интересовала. Чула су се разна
мишљења ( 68 ).
Тако je комисија експерата, именована у пролеће, истакла да
«саодговорност друштва за почињене злочине не сме довести до тога да се (у
судовима) покаже неоправдана благост». Проф. Ернст Фризенхан,
председник Удружења, нагласио je да «с обзиром на круг од преко стотине
хиљада учесника није изводљиво кривично гоњење до последњег
преступника».
Tом приликом су претресана онако темељно како Немци умеју питања
«стања нужде изазваног заповешћу (старијег)» и «неспознаје неправде», што
су најчешће оптужени износили у своју корист. Комисија je стала на
гледиште да «националсоцијалистичка свест о послању и партијска
идеологија не искључују свест о неправди!» Комисија je даље стала на
гледиште да «судови неправо и често признају оптуженим правно стање
нужде» јер «поред најопсежнијих истраживања није до данас било могуће
утврдити иједан случај да би неки припадник SS или полиције био изложен
животној опасности зато што je одбио да убија људе...»
Сви су говорници осудили споро вођење процеса, смањење казни због
превеликог временског размака од почињеног дела до суђења, о простом
«ексцезивном учиниоцу», о застарелости дела итд. Немачки правници нису
хтели ни у чему да нађу погодовање нацистичким зверствима, што хрватски
правници на очиглед нас стално чине.
VII.
И црквене власти у Немачкој, обе велике цркве (и протестантска и
католичка) осудиле су злочине Немаца над Јеврејима. Нису се оне од ових
злочина просто дистанцирале, већ су их преузеле уз покајање и испаштање.
Ево, сасвим хратко, неколико примера.
Евангелистичка црква Немачке je крајем 1965. издала један меморандум о
прогнаним. Презес цркве Шарф дао je једну изјаву новинарима, баш по
повратку са пута по Истоку (углавном Пољској). Он ставља у први план