Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce
Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce
Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Овде ћемо, као што смо наговестили, посебно рећи неколико речи о<br />
једном великом гесту Јапанаца. Они нису вршили геноцид, па не дају ни<br />
накнаду за то. Али су они одлучили били, још пре више година, да се<br />
целокупна њихова имовина у иностранству (a она није била мала) подели<br />
савезничким војницима који су били заробљени од Јапанаца и ту «изложени<br />
неправедним оштринама». To <strong>je</strong> одредила једна либерална и социјалистичка<br />
влада која се просто могла да десолидарише са ранијим «империјалистима».<br />
Али <strong>je</strong> јапански народ, вођен од самураја, увек био господствен. Он зна да ће<br />
се на овај начин многе ране извидати и многе замерке ућутати.<br />
Што се тиче Словака, који су били према Чесима у сличном положају као<br />
Хрвати према Србима може се рећи да није било уопште никаквих злочина<br />
словачких и да им кајање није било потребно. (Било <strong>je</strong> издаје државе, али у то<br />
питање не улазим, чак сматрам да сваки народ има право да изда државу с<br />
којом се не слаже, али не да чини злочине.) О Словацима <strong>je</strong> писао ту скоро<br />
бивши шеф промиџбе «НДХ» Матија Ковачић ( 187 , стр. 92) следеће: «Успут<br />
желим напоменути, да су се Словаци оног хисторијског као и наредних дана<br />
управо витешки понијели према Чесима, који су у Словачкој имали у рукама<br />
све најважније позиције. Колико се сјећам, само <strong>je</strong>дан Чех платио <strong>je</strong> главом».<br />
Ето каква <strong>je</strong> разлика између Хрвата и Словака по самом њиховом<br />
претстављању!<br />
12) Ha нас примењени нови примери колективне одговорности<br />
Навешћемо два-три примера где се пледира за колективну одговорност за<br />
дела над нама почињена мада не увек у правцу који књига заступа (да се<br />
односи на Хрвате). Аналогије су више него очигледне.<br />
У једном броју «Политике» од априла 1970. замера се Бугарима садашњи<br />
став у приказивању њихове улоге у рату и износи како су то раније они сами<br />
друкчије просуђивали. Тамо стоји ( 82 ):<br />
У издању предузећа Бугарске радничке партије (комуниста), у Софији <strong>je</strong><br />
1946. године објављена обимна књига од преко 650 страна. Била <strong>je</strong> то књига<br />
Васила Коларова с његовим чланцима емитованим из Москве од 2. септембра<br />
I.