Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

границе, пређоше на ону страну којој су рат навестили, пређоше са лозинком
«спремни за дом». A многи, као што ce види, остали у земљи. Опет под
лозинком «спремни за дом», завукоше ce у туђа места и туђе крајеве гдегод
има Хрвата. Забише ce у мишје рупе спремни за дом. Ниједан једини не даде
неки отпор комунистима. Онн су били спремни за дом само да кољу српску
нејач.
3) Испада јако чудно да су ce та лица могла прикривати по 10, 12 и више
година. У једној полицијској земљи, где je евиденција тако строга и где нико
познат не сме да ce јавља за ма какву службу, они су сви слободно живели и
били запослени у разним предузећима. Да их je околина склањала и штитила,
то не може бити сумње. Али ce појављује питање да нису власти саме
затварале очи пред њиховом појавом. Нарочито локалне власти, које су
морале бити њима наклоњене, јер ce не би усташе ту склањале. Све њих без
изузетка открили су Срби који су ce случајно ту затекли. Али врло мало има
преживелих Срба који су ce мучења спасли. Они су махом у свом крају. Ако
су џелата свега једанпут у животу видели, тешко га и препознају. Зато je
више него сигурно да оваквих «усташких» зликоваца има у земљи
Југославији још много стотина или чак хиљада. Неки су сигурно и помрли,
тако да ни стоти кривац није кажњен за зверства над Србима.
4) Да су се сви људи огрешили о комунистички поредак и њихове
интересе, како би их органи ОЗНЕ или УДБЕ лако пронашли! Нашли би их
чак и у иностранству. Овако су их пуштали некажњене, као што су и усташке
величине пустили да пређу на друге континенте. Нити су ce испочетка
старали за њихову екстрадикцију. Можда су чак помагали њихова бегства.
Јер сарадња комуниста и усташа у последњем рату доказана je чак и на суду
сарајевском пре 7-8 година.
5) Новине су доносиле врло оскудне вести о суђењу, бар београдске
новине. И веома ретко су смеле казати да су оптужени вршили насиље над
Србима. За суђење у Бања Луци новембра 1957. ниједан једини пут није
речено да ce ради о злочинима над Србима.