Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

Маџарима итсл., али не над Србима. — Онда кад су били на кулмену својих
злочиначких активности, кад су поставили круну свом својем дотадашњем
разбојничком делању, онда их саме жртве прикривају и правдају!
Ако неко у томе види разлог и памет, ja не видим.
Одељак V наше прве књиге ( 1 , стр. 19) носи наслов «Још даља
ограничења у појму усташа» и гласи:
Многи писци који спомињу хрватска недела за време рата покушавају
понекад да кобајаги социолошки објасне та психолошка стања, и при томе
појам усташа још више стежу.
Почнимо са идеологом данашњег режима у Југославији. Милованом
Ђиласом. Он je у једној књизи о Његошу (јест, штa ce чудите, баш о Његошу!
у једном галиматијасу, где je писао о свему и свачему и још по нечем: de
rebus omnibus et quibusdаm aliis) написао и ове дубоке речи: «На том
заосталом, буржоазираном феудалном облику свијести, српска и хрватска
буржоазија су преко четника и усташа могле да распире покоље баш у тим
мијешаним областима, и готово искључиво у њима. У правој Србији и правој
Хрватској они нијесу на клању друге вјере могли мобилисати никога осим
појединца. A другдје je то било могућно баш због заосталости и таквог
специфичког развитка...» Требало би много страна да ce анализују ове
глупости. Али кад ce очерупају од његове марксистичке фразеологије, испада
ово: У само мешаним пределима било je покоља, а у чистим пределима га
није било. To je велика филозофија: као да ce може неко убијати тамо где га
нема? — Али je симптоматично да Ђилас и овде, и свуда, и увек прво
спомиње српске односно «четничке» покоље, па онда усташке. И сам Тито
отступа од тога много пута, али Ђилас никад.
По Ђиласу су дакле покољи вршени само у мешаним пределима Срба и
Хрвата, a ти предели су далеко заостали у развитку за чистим пределима.
напр. Црном Гором и Хрватским Загорјем са другом Титом на челу!
Од других, некомунистичких кругова истиче ce динарски тип и код
Хрвата и, наравно, код Срба као представник дивљаштва и крвожедности. Не
VI.