Ko je kriv za zlocine nad Srbima u NDH - KrajinaForce

историјска наука једнодушна у скепси према тој «Истрази», да махом пориче
њено постојање. Тако напр. нестор српских историографа и први критички
историчар Срба архимандрит Иларион Руварац. Он у својој књизи
«Монтенегрина» ( 156 , последњих десетак страна) пише на тенане о том
«догађају» који ce није догодио. Он тврди ( 156 , стр. 173) да о «Истрази» нигде
није било ни речи све до треће деценије XIX века, дакле 130 година иза самог
«догађаја»: ни у науци, ни у споменицима, ни у предању, ни у песмама
народа. По њему то je проста измишљотина, коју чак и доцнији највећи
историчар Срба Константин Јиречек игнорира. Ha крају своје студије пише
арх. Руварац: «Чех, др Константин Јиречек, написавши у Отову «научном
Словнику» преглед црногорске повести, и не помиње те истраге у том
кратком али најбољем до данас прегледу исте повести».
Ha поменутој страни 173 Руварац кондензира своје изводе овако:
«А откад ce управо у историји Црногорској почело писати о том
Црногорском Бадњем Вечеру или о тој истрази Турака у Црној Гори за
«владе» владика Данила — откада? И ja унапред знам, да често нећеш моћи
веровати, кад ти, одговарајући на то питање, кажем: тек у трећој десетини
овога века.
За истрагу ту не зна:
1) Летопис Цетињски, који допире до 1750. године;
2) не зна за њу, за ту истрагу, тај «најважнији догађај Црногорске
Историје», ни митрополит Црногорски Василије Петровић, рођени синовац
владике Данила, који je списао и у Москви 1754. издао на свет ,Историју’ о
Црној Гори;
3) не зна за ту истрагу ни онај незнаник, који je око 1774, написао преглед
Црногорске повести, што га je Павле Стаматовић у ,Српској Пчели’, 1839.,
приопштио;
4) ни cам покојни Милорад Медаковић 1850. год., кад je издао своју
,Повесницу Црне Горе’, није знао или бар није хтео да зна за ту истрагу
Турака, јер у повесници тој Медаковићевој нема ни помена о тој истрази...»