katalog

еРИК КРИКОРЦ
ERiK KRiKORtZ
108
Емотивни градови
Ерик Крикорц ствара нова средства комуникације и
отвара пластичне просторе за дијалог. Његови пројекти
представљају интервенције у јавном простору које
преиспитују свакодневни живот и истражују његове
могућности. Посматрач није само онај који прима већ
и онај који суделује у стварању дела. Без ангажоване
публике која активно учествује, не би било уметничког
дела.
Крикорц интерпретира једну маскулину, монументалну
традицију у јавној уметности, али је преображава
у емотивни и друштвени пројекат. Његов рад карактеришу
интерактивност и истинско занимање за људе
и друштво. Он користи савремену технологију да би
направио искорак и уметничко искуство учинио
доступним широј јавности. Крикорц такође разматра
друштвене функције нових медија и експериментише
додирним површинама. Његове замисли се испрва
често чине једноставним, али изгледају комплексније
када се погледају изблиза. Добар пример за ово је
светлосна инсталација Обојити по бројевима (2006–
2010), где се од људи тражи да боје високе зграде
светлошћу – тако што окрену одређени телефонски
број и користе функцију команде једним додиром на
својим мобилним телефонима. Као пример такође може
да послужи и рад Демонстрациона естетика (2010),
створен у музеју Van Abbemuseum, у којем Крикорц
истражује функцију и форму демонстрације у дигиталној
епохи, и где је узајамни напор више сарадника довео
до настанка уметничког дела. Заједно са десет младих
уметника, Крикорц је у Ајндховену створио остатке
демонстрације који су се на суптилан начин инфилтрирали
у јавни простор.
Рад Емотивни градови на вишеслојан начин
одражава емотивни пулс Београда. Овај пројекат
представља спој сајта на интернету и светлосне инсталације
у јавном простору. Од житеља Београда се
тражи да своје емоционално стање оцене на скали од
седам нивоа означених бојама, постављеној на интернет
сајту. Посредством статистичке анализе, емоције свих
становника Београда који у овоме учествују стопиће се
у једну целину. Стално се израчунава средња вредност
и колективне емоције Београда пројектују се на палати
Албанија. Отуда ћете знати емоционалну температуру
овог града док ходате његовим улицама, или чак када
му се приближавате из ваздуха. Све вредности приказане
су на интернет сајту, и то не само за Београд већ и за
стотине других градова широм света. Пројекат Емотивни
градови претходно је реализован у Стокхолму и Сеулу.
www.emotionalcities.com
стране 106–107 и 110–111:
Емотивни градови, 2007–2010.
интернет пројекат, светлосна инсталација
у стокхолму, 2007–2009.
Фотографије: ерик крикорц
Ерик Крикорц, Moderna Museet
„Дан среће појединца је прошао“ био би слоган који
савршено описује покушај Ерика Крикорца да измери
колективну срећу – само да је то рекао он, а не Адолф
Хитлер. Срећа је одувек била тема која заокупља дубоке
мислиоце и мрачне владаре. Аристотел ју је називао
врлином, а Хитлер нечим што ваља жртвовати за опште
добро. У оквиру свог интерактивног пројекта Емотивни
градови, Крикорц позива публику да се улогује на сајт
www.emotionalcities.com и региструје своја свакодневна
емотивна стања, користећи скалу са седам израза лица,
од намрштеног до насмејаног, с тим да је свако обојено
другачије како би представљало неку тачку у спектру
од љубичастог (тужан) до црвеног (срећан). Током прве
две недеље уметникове скорашње изложбе у Moderna
Museet, више од двадесет хиљада људи кликнуло је на
лице које је најбоље представљало њихово тренутно
емоционално стање, а њихов број и даље се повећава.
У овоме може учествовати свако, али колективни инпут
учесника из Стокхолма постаје део следеће фазе пројекта:
процене сопственог емотивног стања учесника, чија се
просечна вредност сваког секунда представља једном
репрезентативном бојом, у овом тренутку још увек освет-
љавају фасаде пет пословних зграда око трга Хeторjет,
које су најближе облакодерима у центру Стокхолма.
Проверавајући сајт Емотивни градови једне снежне
вечери, видео сам пословне зграде окупане жутом бојом;
житељи Стокхолма били су, све у свему, благо срећни.
Скала Ерика Крикорца може се чинити пуком поп
психологијом, одвећ грубим средством да би могла да
послужи за уверљиво мерење суптилних нијанси
људских емоција; међутим, академске конструкције
као што је „субјективна скала среће“, коју су створили
истраживачи на Универзитету Стенфорд, и други
слични инструменти не користе више од четири
питања у сврху квантификовања емоционалне добробити.
Али, разуме се, мера нечије среће уједно је и мера
незадовољ-
ства, а ако ништа друго, пројекат Емотивни градови
допадљив је као покушај визуелизовања стања духа
Швеђана у масовним размерамa. У земљи у којој царује
консензус, житељи Стокхолма могу да баце поглед на
зграде трга Хеторјет како би проверили да ли су у емо-
ционалном сагласју са својим суграђанима. За Швеђане
се прича да су туробан народ, склон самоубиству и
ерик крикорц је рођен 1975. године у Шведској, где живи и ради. Његови радови најчешће подразумевају инсталацијe
и перформансe – нарочито у јавном простору, укључују интернет платформе и претпостављају учествовање публике.
Бави се питањима демократије и јавног простора, кроз пројекте који прате утемељену традицију у уметности, али
скрећу пажњу на недостатке и врлине града, користећи нову технологију и њен интерактивни потенцијал.
депресији; насумични узорак овог аутора као да говори
другачије, што поткрепљују и статистички подаци.
Стопа самоубистава у Шведској није нарочито висока,
а ако је веровати Индексу задовољености животом
(који су створили социјални психолози на Универзитету
Лестер), њени становници заузимају седмо место у
свету када је реч о срећи нације. Знајући ово, склони
смо да сецирамо митове о разним нацијама. Одакле та
прича о суицидалним Швеђанима? Изгледа да је узела
маха после једног говора Двајта Ајзенхауера из 1960.
године, у којем је тврдио да су „грех, голотиња, пијанчење
и самоубиства“ непосредна последица претерано
развијених механизама социјалног старања у Шведској.
Ова је прича обишла читав свет.
У стокхолмском Moderna Museet, пројекат Ерика
Крикорца представљен је као нека врста огласа: зидне
слике приказују контуре града наспрам хоризонта, а на
њима су речи HUR MÅR DU IDAG? („Како сте данас?“),
седам обојених лица као индикатора емоција и адреса
сајта на интернету; на терминалима је приказан интер-
нет сајт, а плазма екран од четрдесет и два инча приказује
тренутну боју светла пројектованог на небодере на
тргу Хеторјет. „Рекламе“, пише Крикорц, „доминирају
јавним простором, указују на наше мањкавости и
говоре шта нам је потребно да бисмо се добро осећали.
Наша економија је ’економија недостатности’, у потпу-
ности заснована на незадовољству.“ Помоћу емоција
кодираних посредством боја које блеште на зградама
на тргу Хeторjет у сутон, Крикорц пушта праве емоције
– премда се ту ради о просечној вредности – да дођу до
речи насупрот реторици недостатности. Срећа остаје
врлина, како је и Аристотел говорио. Пројекат Емотивни
градови, тврди Крикорц, пружа „психолошку дијагнозу
друштва“. Премда је оваква тврдња претерана – ово је
више налик мерењу емоционалне температуре друштва
– срце Ерика Крикорца је на правом месту.
Роналд Џонс
© Artforum, January 2008, „Review: Erik Krikortz,
Moderna Museet”
109