katalog

АНА АДАмОвИћ
ANA AdAMOviĆ
28
Целокупан досадашњи опус Ане Адамовић креће се у
оквирима истраживања фотографије као медија. Од
првих радова, који су рађени класичним документарис-
тичким приступом, преко формалних експеримената
материјалима и процесом развијања фотографије до
амбициозних истраживачких подухвата и пројеката с
великим бројем учесника, Адамовићева редефинише
позицију фотографије у савременој уметничкој продук-
цији и отвара поље за ново разумевање самог медија.
Значајан сегмент рада усмерен је на активно промишљање
савремених социјалних, политичких и друшт-
вених проблема како у Србији тако и шире. Активно
промишљање, у делу Ане Адамовић, подразумева креирање
пројеката који у самом процесу реализације третирају
одређени проблем кроз истраживачки рад или
кроз укључивање великог броја учесника. Тако пројекат
Комуникација, реализован у периоду од две године у
мултиетничким деловима региона, обрађује проблем
комуникације између различитих етничких група које
деле заједнички животни простор. Пројектом је укључено
преко стотину младих, који су кроз рад на фото-
графији покушали да дефинишу међусобни однос и
упознају једни друге. Значајно је што ауторка успева не
само да задржи већ и да унапреди квалитет приказаног
фотографског рада тако да је финална изложба представила
преко 70 фотографија младих аутора, учесника
пројекта, које су својом снагом, искреношћу и погледом
изнутра успеле да отворе низ занимљивих питања и,
без патетике, представе њихова размишљања и идеје.
Овим пројектом Ана Адамовић у Србији отвара
поље партиципативне уметности, већ увелико развијене
у свету, и позиционира овакву праксу као релевантну
на српској уметничкој сцени.
Позиције мањина уметница истражује и у раду Без
граница, који обухвата серију портрета праћених интервјуима
из кампова за азиланте у Бечу. Ова интересовања
даље развија кроз пројекат Откривање, у оквиру
којега је разговарала с муслиманкама у Санџаку о
мотивацији и разлозима покривања. То је представила
у виду инсталације са серијом портрета и аудио разговорима.
Оба пројекта на непосредан и директан начин
говоре о ситуацијама о којима обично сазнајемо из медија
и отварају потпуно нову перспективу разумевања проблема
који нас окружују.
У протеклих неколико година, Адамовићева је покре-
нула обимне документаристичко-истраживачке пројекте,
од којих је можда најамбициознији онај под називом
Сувенири са Балкана. Део серије фотографија насталих
током вишегодишњег путовања по земљама Балкана
приказан је на истоименој изложби 2007. године у Београду.
Сувенири као објекти успомена на одређено
место, догађај, у својој природи имају елемент типичног
и препознатљивог. Репрезентација балканског простора
обиловала је управо конструисаним типовима, који су
били коришћени не само у сликама генерисаним у оквиру
западног модела репрезентације, већ и у процесу
креирања националних идентитета чији смо сведоци
чак и данас. Сувенири Ане Адамовић управо негирају
могућност генерализације и стереотипизације, објекти-
визујући сасвим лични доживљај и нудећи га као легитимни
сувенир Балкана.
Серијом радова Мадленe уметница започиње своје
истраживање природе људског сећања. Основу рада
чине стари породични снимци, снимљени осмомилиметарском
камером. Манипулацијом снимака настају
видео радови који, својом естетиком и атмосфером коју
индукују код посматрача, делују као прозор у подсвест.
Брише се граница између истинског догађаја из прошлости
и сећања креираног путем слике. Управо ту карактеристику
меморије, да бележи и архивира догађаје из прошлости
путем слика и визуелних манифестација, било
да су реално проживљени или само посматрани са стране,
Адамовићева, као истински фотограф, препознаје и
третира кроз рад Мадленe.
Видео рад Канцона надовезује се на серију Мадленe,
али овога пута директно, без посредства готових слика
из прошлости. Сећање код старих особа често се везује
за рану младост јасније него за догађаје из недавне прошлости.
Трагајући за природом сећања која се провлачe
кроз читав људски век, Адамовићева смело залази у пре-
често избегавано поље старости и проналази истинску
лепоту у портрету старице. Видео рад се састоји из
портрета старије госпође снимљене у моменту док слуша
сопствено извођење омиљене канцоне из младости.
Савршено снимљен и кадриран видео портрет отвара
емотивни свет једног људског живота у позним годинама.
Квалитет слике и фотографски приступ раду привлаче
поглед посматрача на лице старице и, било да се загледате
директно у очи или да вам пажњу привуче дискретна
мимика лица или сплет бора, видео портрет пред нама
широм отвара врата једног специфичног животног доба
стране 26–27:
квадрат из рада Канцона, 2010.
jедноканална видео инсталација
3 минута 17 секунди
љубазношћу ане адамовић
стране 30–31:
квадрати из рада Maдленe, 2004.
једноканална видео инсталација
3 минута 42 секунде
љубазношћу ане адамовић
ана адамовић је рођена 1974. године у србији, где живи и ради. објективизујући лични доживљај у универзални, адамовићева
истражује природу сећања кроз призоре који представљају, или би могли да представљају, његове окидаче.
Фотографијама и видео радовима ауторка отвара могућност различитих тумачења појединачних и колективних слика
из прошлости.
и позива нас да се, без зазора, укључимо и примимо
искуство и емоције које нам се ненаметљиво нуде.
Канцона, темама које покреће, искреношћу коју постиже
у самом поступку, храбрим приступом уметника и
техничком изврсношћу отвара нову фазу у раду Ане
Адамовић, чији даљи развој тек очекујемо.
Иако на граници између уметника млађе и средње
генерације, досадашњи опус Ане Адамовић сведочи
о једној веома занимљивој и нетипичној уметничкој
каријери. Иако експериментише и са формом видеа и
инсталације, Адамовићева остаје непоколебљив и
тврдокоран фотограф и управо са те стабилне позиције
разматра нове могућности како свог основног тако и
других медија. Занатска вештина и фотографско гледање
и искуство допринели су да видео радови Адамовићеве
одишу посебним квалитетом и привлаче пажњу на међу-
народној сцени. Са друге стране, пројекти великог формата
с великим бројем учесника, како различитих
социјалних група тако и других уметника и кустоса
сведоче о капацитету уметнице да ван индивидуалне
перцепције делује и у оквиру великог тима, да подстиче
и покреће тимски рад и да препознаје допринос других
као посебан квалитет у креирању уметничког дела.
КИОСК платформа за савремену уметност, организација
која делује на пољу савремене уметничке продук-
ције, можда најамбициознији пројекат Ане Адамовић,
сведочи о савременом духу уметника који поставља
питање, покреће иницијативе, учествује у креирању
сцене и као непоколебљив активиста реагује на догађаје
и ситуације који нас окружују кроз конкретне реали-
зације.
Милица Пекић
историчар уметности и кустос
29