katalog

КАРЛ мИКАеЛ ФОН ХАуСвОЛФ/
Т умАС НуРДАНСТАД
CARL MiChAEL vON hAUsswOLff/
thOMAs NORdANstAd
164
Виђено из даљине, острво Хашима – неравна бетонска
плоча која се уздиже из океана – могло би се чинити јапанским
еквивалентом Алкатраза. Пре само четрдесет
година, ово острвце у префектури Нагасаки, у близини
обале Јапана, садржало је насеље са највећом густином
становништва на свету. Крајем 19. века, корпорација
„Мицубиши“ са успехом је покренула пројекат за експлоатацију
наслага угља на морском дну испод острва,
тако да је 1907. године на њему већ постојало индустријско
постројење за вађење угља, уз њега огромне
спаваонице, а све је то било окружено високим зидом
према мору који је следио контуре острва.
У раду Хашима, Јапан, лагано се приближавамо
овом острву, обазриво кружећи око њега, обухватајући
погледом блокове високих зграда, за које се из даљине
чини да се лелујају услед одсјаја са површине океана.
Херметички сиво небо тајанствено предсказује са чиме
ћемо се срести на том комадићу земље који израња
из мора. Лагано осцилирајући дубок звук води нас на
путовање током којег много тога перципирамо: суочавамо
се са остацима прошлости, који откривају апокалиптични
крајолик напуштених стамбених зграда и
остатака индустријског комплекса. Наизглед непомичне
слике оживљавају захваљујући тананим покретима
влати траве или капи воде која упада у пројекцију, а
носећи звуци повезују нас са прошлошћу, подстичући
осећање пропасти. Минималистичку музичку пратњу,
са електронским осцилацијама, прати тиха али посто-
јана звоњава звона, њој се после неколико минута
придружују суптилни, пуцкетави и вибрирајући звуци
који наговештавају прекид комуникација или брујање
машина у даљини. Док нас обузима слутња замишљене
катастрофе, лагано смењивање слика пропалих индустријских
објеката и људске несреће, праћено интригирајућим
звучним наративом, подстиче у нама дубоку
замишљеност.
Документаристички квалитет остварења Хашима,
Јапан, који проистиче из непомичности призора у овом
видео раду, чиме каткада подсећа на форму индустриј-
ске фотографије коју познајемо из радова Бернда и
Хиле Бехер, додатно оснажује кинематографски
доживљај овог дела. Минимализам слике и звука пружа
огромне могућности за укључивање у ту пустош, подстичући
страхопоштовање величином целине.
Ово путовање у трајању од тридесет минута резултира
освећењем Хашиме као неизбежног одраза развоја
људске врсте, пружајући илустрацију живота из прошлости
који је обузет собом а не постојањем.
Карл Микаел фон Хаусволф и Тумас Нурданстад
стране 162–163, 165, 166–167 и 168:
квадрати из рада Хашима, Јапан, 2002.
dvd, видео пројекција, у лупу, стерео, звук, 30 минута
Фотографија: карл микаел фон Хаусволф /тумас Нурданстад
љубазношћу gallery Niklas belenius, стокхолм / galeria Enrico fornello,
милано, и уметника.
карл микаел фон Хаусволф је рођен 1956. године у Шведској, где живи и ради. тумас Нурданстад је рођен 1964. године
у Шведској, а живи и ради у Шведској и на тајланду. Хаусволф и Нурданстад сарађују од 2001. колебајући се између
документарца и аудио-визуелних медитација о пејзажу, филмско партнерство Хаусволфа и Нурданстада проблематизује
остатке људске цивилизације и њену тајанствену способност да одолева силама природе.
165