katalog

ОмеР ФАСТ
OMER fAst
156
ВЕЛИКА ПОРУКА: ОДЛОМАК ИЗ СЦЕНЕ 2
УНУТРАШЊОСТ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ У МЕХЕЛЕНУ.
ДНЕВНА СОБА ГЂЕ ВАН ГЕСТЕЛ. НОЋ.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ, стара преко осамдесет година, пали
своју осамдесету цигарету тога дана.
Т. Ј., млада жена пореклом из западне Африке,
искључује тон телевизора. Т. Ј. се стара о ГЂИ ВАН
ГЕСТЕЛ.
Две жене посматрају слике на екрану телевизора
у потпуној тишини.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
Пред сам крај рата, један човек нам
је изненада закуцао на врата.
Мора да ми је тада било дванаест година.
Т. Ј.
Гђо ван Гестел, већ су ми познате
те ваше приче из рата…
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
И тај човек је рекао да је из Антверпена.
И да је трговац дијамантима.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ дубоко увлачи дим цигарете.
Т. Ј. је игнорише и радије гледа ТВ.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
Тај човек је затражио уточиште. Мој
отац га није пустио унутра. Али тај
човек је испружио руку, и била је
пуна блиставих дијаманата!
За мене, као дете, то је био
чаробан тренутак.
Т. Ј. мења канал.
КАМЕРА лагано зумира ГЂУ ВАН ГЕСТЕЛ.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
Касније у току ноћи, чула се нека ларма
и било је веома бучно. Пси су лајали.
Пробудила сам се. Видела сам да је
упаљено светло у дневној соби и
сишла сам са спрата. Мој отац је био
унутра. Седео је сам, а пред њим
су биле бочица са пилулама и флаша
коњака.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ постаје све живахнија док се
тога присећа.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
Узео је једну пилулу. Сипао је чашу
коњака. И попио је у једном гутљају.
Узео је још једну пилулу. Сипао је
још једну чашу коњака. И поново је
испразнио у једном гутљају. Онда
је узео трећу пилулу и сипао још коњака…
Све време, бука напољу је постајала
све већа… Тресао се! Тресао!
Али од оног незнанца није било ни трага
у кући.
Т. Ј. гледа на сат, уздахне, устаје и одлази изван
видокруга камере. ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ увлачи дим
цигарете и затвара очи.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
И мајка се пробудила. Ушла је у собу
онако у спаваћици. Лице јој је било
црвено од плача. Угледала је оца
како седи ту и рекла је, „Франс! Шта
то радиш?“ Али отац је наставио да
пије. И да гута пилуле… Једну за
другом. Пилулу за пилулом.
Чашу за чашом.
Т. Ј.
(ван видокруга камере)
Гђо ван Гестел, заиста је касно.
Зашто нема хране у фрижидеру?
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
Мајка је викала, „Франс! Како можеш
то да нам радиш? Јеси ли полудео?“
А отац је рекао: „Пусти ме на миру!“
Дограбила га је за прслук! Али он ју је
бацио на под и повикао: „Зар не схваташ
шта радим? Гутам дијаманте! Пијем
дијаманте! Мој желудац је једино
безбедно место у читавој овој
проклетој кући! Одатле нико не може
да узме дијаманте!“ Био је толико
пијан да је једва стајао на ногама.
Т. Ј. се враћа и седа до ГЂЕ ВАН ГЕСТЕЛ. Узима је за
руку, благо покушавајући да привуче њену пажњу.
Т. Ј.
Гђо ван Гестел… Заиста је касно.
Морам да одем до супермаркета
стране 154–155 и 158–159:
квадрати из рада De Grote Boodschap (Велика порука), 2007.
једноканална пројекција, 27 минута
продукција: ерик де кнодер
љубазношћу омера Фаста
омер Фаст је рођен 1972. године у израелу. живи и ради у Немачкој. Фаст користи филмску, видео и телевизијску технику
са циљем да испита како појединци и повести делују једни на друге унутар нарације. он комбинује звук и слику у приче
о личном и медијском приказу тренутних догађаја и историје. кроз своје филмове истражује различите могућности које
кинематографски медиј нуди: моћ изражавања осећања, суочавање личног с јавним, усредсређивање на појединца и
његово интегрисање у шири историјски контекст.
пре него што се затвори, ОК?
Вратићу се за пола сата. Пола
сата, ОК?
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ гледа Т. Ј., али не одговара.
Т. Ј. иде ка вратима, али застаје пре него што изађе.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
И целе наредне недеље…
Дан за даном… Отац и мајка су
заједно одлазили у тоалет. А ја
сам стајала пред вратима и ослушкивала.
И чула сам мајку како узвикује:
„Франс! Настави! Немој стати, Франс! Тако
је дивно!“
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ нагиње се напред на каучу.
Одушевљена је, скоро вришти.
Т. Ј. је посматра без икаквог израза на лицу.
Чула је ту причу хиљаду пута, али не може да
оде док се не заврши.
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ
„Немој стати! Још! Још, Франс!
Тако је дивно! Франс…
И види како блиста! Када би могло
овако да остане заувек!“
Пауза. Т. Ј. отвара врата и одлази.
157