Sundimi i Ligjit

VLADAVINA PRAVAkapaciteti i funkcionisanjeinstitucija7priznavanje od strane državnih organa. Ono štoostaje izazov jeste potpisivanje protokola sazemljama u regionu između odnosnih policijaza primenu postignutih sporazuma.10Kao nedostatak jeste snabdevanje regionalnihjedinica neophodnom opremom i vozilima.Regionalne jedinice za borbu protiv trgovineljudima dobile su samo jedno vozilo (jedinica uMitrovici) tokom ovog perioda. Juna je jednovozilo dato Regionalnoj jedinici za borbu protivtrgovine ljudima u Mitrovici a trenutno samoJedinica za borbu protiv trgovine ljudima uUroševcu nema vozilo svoje jedinice.Utvrđivanjem organizacione strukture,predviđa se kupovina vozila za stub istrage iovime i za direkciju za borbu protiv trgovineljudima. Sa druge strane, druga oprema(posmatračka npr.) postoji.Žrtve trgovine ljudima imaju skloništa.Međutim, potencijalne žrtve kao što su deca kojaprosjače imaju mnogo više problema kadagovorimo o njihovom smeštaju. Prepreka u tompogledu jeste i nelicenciranje 'domova za11integraciju' od strane MRSZ-a. U svimregionima na Kosovu, policija i centar zasocijalni rad žalili su se na nedostatak jednogmesta gde bi se mogla smeštati deca kojaprosjače kao potencijalne žrtve trgovine ljudima12do donošenja odnosne odluke. Takođe,nedostaje trenutni budžet za Centre za socijalnirad. Ovo znači da u trenutku kada se ova decauzmu od strane policije i socijalnog radnika,trenutni troškovi pokrivaju se novcemzaposlenih u CSR-u ili KP-u. Ono što jeparadoksalno ovde jeste da CSR-i imaju trenutnibudžet do 100 evra dnevno međutim tokompostupanja sa decom koja prosjače, žalbe seuglavnom upućuju na račun nedostatkafinansijskih sredstava.Pored neprekidnih obuka, organizovane debateistakle su neposvećenost sudova da suzbiju ovupojavu. Na primer, operativne grupe po velikimopštinama služe kako bi se koordinisao rad nasuzbijanju ove pojave. Međutim, ove radnegrupe nisu funkcionalne a sudovi skoro uvek neprisustvuju sastancima. Činjenica da sudovi nepoklanjaju odgovarajuću pažnju ističe se i uslučajevima kada se tokom sudskih odluka nepoštuju granice minimalnog kažnjavanja13trgovaca ljudima.U zaključku, primena APEP-a od stranekosovskih institucija u oblasti borbe protivtrgovine ljudskim bićima ukazuje na to da jeostvaren uspeh u izradi strategije i planova kao ijednim delom na postizanje sporazuma sasusedima. Međutim, postoje nedostaci uojačavanju institucionalnih kapaciteta, kao što jezapošljavanje dodatnog osoblja u policijskimjedinicama za borbu protiv trgovine ljudima.Takođe, nije bilo uspešnih pomaka u postizanjusporazuma sa svim državama u regionu zasuzbijanje ove pojave usled političkih razloga.Sve dok postoji napredak u ojačavanjukapaciteta, poštovanje faktora vreme nije sedesilo u većini slučajeva.III. Kosovska policija i borbaprotiv privrednogkriminala i korupcijePut Kosova ka vladavini prava i bezbednostizahteva jake institucije i sposobne da se boreprotiv organizovanog kriminala. Jedan od ovihoblika kriminala jeste i finansijski i privredni. Ucilju odgovora na ovo pitanje, nekoliko ciljeva iaktivnosti predviđeno je za Kosovsku policiju usklopu APEP-a.10111213Intervju sa Ahmetom Nuredinijem, V/D pri Direkciji za integrisano upravljanje granicom. Realizovan 08.11.2010.Ovime mislimo na skloništa, međutim iz etičkih razloga socijalni radnici su predložili da se zovu 'domovi za integraciju'.Niz debata organizovanih od strane organizacije FIQ i partnera na temu “Deca koja prosjače: odgovornost institucija i društva”,Gnjilane, Uroševac, Peć, Đakovica, Prizren, Mitrovica, septembar-oktobar 2010.U.S. Department of State, Trafficking in Persons Report, 2010.