Acrobat PDF (1.55mb)

neko da kaže jeste, ja priznajem državu Kosovo pa nećemo valjda da dođemo mi
na poziciju Miloševićevog režima ʹ89 i ʹ90 godine kada su radnicima Albancima
donosili papir potpiši lojalnost državi Srbiji ili ćeš biti isteran - to je izazvalo još
veću, suprotnu reakciju.
Dakle, na nama je odgovornost da pružimo sve garancije, ali Srbi moraju
biti u institucijama, može biti takvih slučajeva, ono što je konkretno rekao
Ivanović, slažem se s njim - ne može se glavom biti u Beogradu, a telom na
Kosovu.
Srbija će uvek imati pravo da se interesuje, ne samo da se interesuje, nego
i da se angažuje, za bolji položaj Srba na Kosovu, kao što niko nama neće moći da
zabrani da kažemo, ʹčekaj, kako žive naši sunarodnici u Preševuʹ, na praktičkoj
ravni, da lʹ nas neko pita da lʹ smo sretni što imamo na Kosovu Leposavić gde je
99 odsto Srba, ili bi radije imali Preševo, to su druga neka, šira pitanja, da li će
Srbi, predstavnici u Vladi i Skupštini Kosova, da osećaju Kosovo više svojom
državom nego Riza Haljimi, Preševac koji je poslanik u Skupštini Srbije, tamo ide,
govori, da li nešto prođe ili ne prođe, to je pitanje, ili Rasim Ljajić iz Sandžaka.
Eto, to je ono što mislim da nas čeka i u nekoj praktičnoj ravni i u nekom
širem kontekstu u nekim budućim vremenima.
Bojan Stojanović, potpredsednik Samostalne liberalne stranke:
POSMATRAJMO KOSOVO KAO DEMOKRATSKI PROBLEM
Ja se izvinjavam što vam oduzimam malo vremena, ja sam pažljivo slušao
sve diskusije, sada mi ostaje da se sa nečim složim a sa nečim ne složim, ali bih,
verujte mi, zbog nekih stvari uvredio svoj intelekt kada bih mogao da sve to
progutam, da nemam svoj komentar i da ustanem odavde i da izađem: ne! Jer,
kao Srbina koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji ovde sada živi sa porodicom,
moja želja je da nastavim da živim tu gde sam rođen, jer zavičaj čovek ne može da
bira. Morao bih da kažem neke stvari, jer situacija na Kosovu i Metohiji je
predstavljena crno-belo. Nije baš to tako, ovde postoji puno nijansi; ja sam nekada
živeo u Prištini, sada više ne; možemo da pričamo zašto se to dešava kada
pričamo o ruci pomirenja, kada konstatujemo šta se to desilo u kraćem ili dužem
vremenskom periodu. Na primer, samo nekoliko meseci je 1999. godine bilo to što
je bilo, a tada je u osnovnoj školi bilo 4 srpska i 6 albanskih odeljenja, a sada nema
nijednog srpskog đaka ovde u Prištini - osam godina. Pričamo o ruci pomirenja
koja se često nudi ispod giljotine znači, pa vi date ruku, giljotina vas udari i vi
onda odete na tamo neko mesto samo sa rukom, bez čoveka. I onda pričamo da li
je to ispravno ili neispravno.
Ovo pričam ne sa nacionalnog aspekta - naše političko opredeljenje smo
jasno definisali. Naša stranka postoji već godinu i po dana i došla je u sukob sa
svim onim ljudima koji ne rade dobro za naš narod, ovde na Kosovu i Metohiji, ne
rade dobro ni za celo kosovsko društvo, znači, ne radi se samo o Srbima nego i
Albancima.
Kao što smo imali hrabrosti da pitamo ljude iz Beograda, otkud im ideja
da u vreme kada ni Koperfildove iluzije ne prolaze, gde su mađioničari vadili
zečeve iz šešira i postavljali na funkcije na Kosovu, tako moramo da skrenemo
pažnju nekim ljudima da mi ipak živimo ovde i da znamo šta se dešava na terenu.
Vidimo dobro da li je bezbednost poboljšana ili nije, ako se ulazi u statistiku da se
pokaže da je situacija poboljšana, možemo i da vratimo statistiku i da kažemo da
je onda živelo toliko Srba pa u odnosu na taj broj dobije se drugačija slika.
Naravno, situacija nije ni toliko crna da ne može da se živi, da nema napretka, da
kažemo, ništa se ne dešava na bolje - nije to tako. Evo, ja sam predsednik komiteta
zajednice grada Priština, to je još jedno od opredeljenja naše stranke, ne da bih
ispunio broj ili statistiku nego da vidimo kako to funkcioniše. U jednoj opštini gde
pričamo o lokalnom nivou i gde pokušavamo da se bavimo svojim stvarima, i
kada se bavimo svojim stvarima, to može i da uspe, ali kada to reflektujemo na
sveukupnu situaciju, verujte mi da nije tako. Ja sam optimista, da nisam optimista
ne bih sada bio ovde i ne bih bio sa svojom porodicom ovde, ne bih pristupio
Liberalnoj stranci, međutim, treba puno rada, puno truda i moramo stvari da
nazovemo pravim imenom, da bismo mogli da krenemo dalje.
Vratio bih se na priču o zdravstvu i obrazovanju meni je jako drago što je
ta tema dotaknuta i nadam se da ću ostvariti kontakt u tom smeru, jer, sve to o
čemu ste vi pričali, za kosovaske Srbe, a verovatno i za Albance, to je iz filmova
naučne fantastike. Dostići takav nivo, ovde, u našim uslovima - mi ćemo vam
poslati neke podatke, uputićemo vas da vidite o čemu se tu radi kada se sve to
implementira na terenu, naravno, mislim da će te nam vi pomoći da napravimo
zajedno neku bolju priču, da ljudi počnu da se bave onim što treba.
Imao bih toliko toga da kažem, ali ne želim da vam uzimam puno
vremena, samo želim da vas pozovem da krenemo da radimo na stvarnoj priči, da
implementiramo u život, to je ono što je najbitnije, da Kosovo posmatramo kao
demokratski problem. Navešću vam samo jedan primer koliko je kosovsko
društvo otišlo napred u pogledu lične bezbednosti što se tiče vožnje automobila -
celo kosovsko društvo je shvatilo kako pojas može da mu čuva glavu samo za 25
evra. Znači, jasno definisane, demokratske institucije ovde na Kosovu, podeljena
izvršna i zakonodavna vlast, demokratska, videćete kako to može da krene na
bolje ako to budemo tako posmatrali.
54
55