Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Opasna logika i – alternativa<br />
Denisa Kostović<br />
Kosovo kao da se preselilo u Njujork. Svi zainteresovani za ovo<br />
potencijalno žarište Balkana su se okrenuli ka Savetu bezbednosti Ujedinjenih<br />
nacija. Ovom međunarodnom telu je bivši finski predsednik i izaslanik za<br />
Kosovo, Marti Ahtisari, nedavno podneo predlog rešenja konačnog statusa<br />
Kosova. Predlog ʺnadziranog suverenitetaʺ nije izazvao neočekivane reakcije.<br />
U Beogradu je predsednik vlade Vojislav Koštunica izjavio da je ʺprvi<br />
državni i nacionalni interes Srbije propast plana Ahtisarija za rasparčavanjeʺ<br />
Srbije. Dakle, iz čitavog paketa, što zapravo Ahtisarijev predlog jeste, jer se odnosi<br />
ne samo na unutrašnju arhitekturu institucija Kosova, već i na oblik i ulogu<br />
stranog civilnog i vojnog prisustva, srpski premijer je izdvojio za kritiku samo<br />
aspekt nezavisnosti. Komentar na široku lepezu prava i institucionalnih garancija<br />
koje su planom predviđene za Srbe na Kosovu, uključujući i formiranje srpskih<br />
većinskih opština, je izostavljen. Cinici bi rekli da je to zato što su Srbi dobili<br />
gotovo sve što su tražili (osim da Kosovo zadrže formalno u okviru Srbije, kada to<br />
već suštinski nije). Ni komentar albanske strane nije bio iznenađujući. U Prištini se<br />
naveliko krenulo u pripreme za nezavisnost, ali istovremeno element<br />
ʺnadziranostiʺ iz Ahtisarijevog rešenja je ignorisan. Nije tajna da su Albanci<br />
odavno izgubili strpljenje, i da im je nemila pomisao da će ʺinternacionalciʺ da<br />
budu gazde i posle nezavisnosti. Nezvanično su se takođe mogla čuti albanska<br />
negodovanja vezana za stepen zaštite, ili, takoreći, specijalnog statusa, koji su<br />
dobili Srbi na Kosovu Ahtisarijevim planom.<br />
Diplomatska aktivnost se zahuktala, i krenule su opklade o verovatnoći<br />
ruskog veta u Savetu bezbednosti. Izgleda ne samo da se proces rešavanja<br />
finalnog statusa Kosova pomerio napred, već i da se pomerio dalje iza<br />
međunarodnih kulisa diplomatskog nagađanja. Međutim, pogrešno je misliti da<br />
će se tako rešiti kosovski problem. Isto pitanje koje je osudilo na propast<br />
pregovore između srpske i albanske delegacije o finalnom statusu Kosova u Beču<br />
je takođe i ključno pitanje za uspeh bilo kakvog plana za Kosovo uključujući i<br />
Ahtisarijev – a to je pitanje položaja srpske manjine na Kosovu. Imajući u vidu<br />
Ahtisarijev predlog neminovno se postavlja pitanje – ako su Srbi dobili tako<br />
široka prava i ako su Albanci dobili nezavisnost, zašto su svi u suštini<br />
nezadovoljni ovim predlogom?<br />
Da se zadržimo na analizi srpskog položaja. Plan je računao s time da će<br />
težina manjinskih prava, u kombinaciji sa novim opštinskim granicama biti<br />
dovoljna garancija za Srbe, ukloniti razloge njihove nesigurnosti, i time pridobiti<br />
116<br />
Srbe za nezavisno Kosovo. Ispostavilo se da to nije tako, i u tome je najveća<br />
slabost Ahtisarijevog plana.<br />
Mnogi analitičari već duže vremena tvrde da je nerešavanje kosovskog<br />
statusa destabilizirajuće, otud i ubrzanje međunarodne diplomatske aktivnosti na<br />
njegovom rešavanju. Međutim, Kosovo može postati nezavisno de facto i de jure,<br />
ali to ne znači da će biti i stabilno. Ahtisarijev plan u suštini nije uspeo da promeni<br />
način razmišljanja i gledanja na stvari, što je neophodan uslov za dugoročnu<br />
stabilnost ovog dela Balkana.<br />
Šta bi moglo da dovede do takve promene razmišljanja? Jedan odgovor<br />
koji treba ozbiljno uzeti u obzir je stvaranje evropskih zona ljudske bezbednosti, koje<br />
bi bile oformljene oko područja sa srpskim stanovništvom na Kosovu, ali koje bi<br />
bile multietničke. Njihov cilj bi, najpre, bio da se prevaziđe opasna manjinskovećinska<br />
logika stvaranjem evropskog prostora, u kome bi važile evropske norme<br />
i evropska pravila. U takvom prostoru bilo bi nebitno ko je manjina a ko je većina.<br />
Te zone bi bile zone ljudske bezbednosti, u skladu sa najnovijim razmišljanjima u<br />
međunarodnim akademskim, analitičkim i vladinim krugovima o značenju<br />
bezbednosti.<br />
U doba globalizacije i erozije suvereniteta i najjačih država, pitanje<br />
bezbednosti se postavlja na potpuno drugačiji način. Fokusiranje na teritoriju i<br />
granice je prevaziđeno, a u centar pažnje dolazi pojedinac i njegova prava. U tom<br />
smislu, zone bi bile odgovor na dva problema koja podstiču nepoverenje između<br />
Albanaca i Srba: stvaranjem evropskog prostora na Kosovu, uklonili bi se albanski<br />
strahovi o podeli Kosova; u isto vreme, čak i u nezavisnom Kosovu, ili bolje<br />
rečeno, baš zbog toga jer su svi izgledi da će ono biti nezavisno, Srbi ne bi ostali<br />
bez ʺzaštitnikaʺ, ali bi tu ulogu preuzela Evropska unija.<br />
Ovakva stategija podrazumeva potpunu promenu percepcije srpskih<br />
enklava na Kosovu. Dovoljno je da se pročita samo delić onoga što je objavljeno o<br />
Kosovu u svetu i biće jasno da se srpske enklave smatraju preprekom integraciji<br />
Srba u ʺnovoʺ, Unmikovo Kosovo posle NATO intervencije 1999. godine, a samim<br />
tim i određivanju statusa Kosova. Posle povlačenja srpskih bezbednosnih snaga u<br />
političkom i bezbednosnom vakuumu pre nego što su međunarodne političke i<br />
vojne strukture uspostavile kakvu takvu kontrolu na Kosovu, povlačenje srpskog<br />
stanovništva u enklave je bilo prvenstveno bezbednosna strategija. Međutim,<br />
uskoro su se pretvorile u zgodno političko oružje Beograda za ostvarivanje svog<br />
uticaja na Kosovu. S jedne strane, Beograd je sprečio značajniju saradnju<br />
kosovskih Srba sa kosovskim Albancima. S druge strane, Beograd je na sebe<br />
preuzeo ulogu ʺzaštitnikaʺ, time što je finansirao takozvane paralelne strukture na<br />
Kosovu.<br />
117
Change language