Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
- da političarke i predstavnice nevladinih organizacija iz Prištine<br />
direktno informišu srpsku zajednicu na Kosovu o uslovima života i položaju na<br />
Kosovu i perspektivama nakon rešenja statusnog pitanja;<br />
- da se definišu problemi u čijem bi rešavanju mogla da pomogne<br />
medjunarodna zajednica.<br />
Učesnici u projektu; podrška i prepreke<br />
Početku realizacije projekta prethodio je niz razgovra predstavnika<br />
Heslinškog odbora sa predstavnicima srpske zajednice na Kosovu, albanskim<br />
političarima i članovima kosovskog civilnog društva.<br />
Srpska zajednica: U srpskoj zajednici, sagovrnici su bile ličnosti iz<br />
civilnog sektora (nekoliko pojedinaca iz Gračanice koji nisu medjusobno<br />
povezani, a na različite načine su uključeni u civilno društvo) i Liberalno<br />
demokratska partija. Medjutim, svi oni su nakon serije razgovora i prethodnih<br />
obećanja i podrške projektu na kraju ipak odbili saradnju i to iz različitih razloga.<br />
U srpskoj zajednici preovladjuje strah od srpskih političkih struktura (kosovskih i<br />
beogradskih) koje im ne dozvoljavaju ovakav oblik razgovora. Pojedini<br />
sagovornici žalili su se i na zastrašivanje od strane pripadnika srpske tajne<br />
policije, koja po njihovim tvrdnjama deluje na Kosovu, i organizovanih srpskih<br />
grupa koje zastrašuju „neposlušne“ Srbe. Takodje se plaše i reakcija lokalne<br />
sredine.<br />
Liberalno demokratska stranka je prva stranka kosovskih Srba koja ima<br />
svoje kancelarije u centru Prištine i koja se izjašnjava za integraciju Srba u<br />
kosovsko društvo. Oni podržavaju ovakve projekte ali kažu da ih je strah da se<br />
pojave kao partneri u organizaciji ovakvih skupova. Strahuju, pre svega, od<br />
radikalnih srpskih struja u Kosovskoj Mitrovici. Smatraju da bi bilo nemoguće<br />
organizovati srpsko-albanski dijalog u tom gradu i da se niko ne bi usudio ni da<br />
iznajmi prostoriju za sastanak te vrste.<br />
Helsinški odbor je imao i nekoliko odvojenih razgovra sa predstavnicima<br />
Srba koji žive u Gračanici. Oni su pokazali još više otklona (u odnosu na Liberalno<br />
demokratsku stranku) ka učešću u organizaciji sastanka. Ni oni, medjutim, nisu<br />
otkazali saradnju na početku, već su to učinili uoči organizacije samog skupa i<br />
srpsko-albanskog dijaloga.<br />
Procena Helsinškog odbora je, da je jedan od glavnih razloga za odbijanje<br />
razgovora opstrukcija od strane srpskih političkih struktura koje sprečavaju<br />
gradjane srpske nacionalnosti da se informišu o uslovima njihovog ostanka na<br />
Kosovu. Srpska zajednica na Kosovu ima realne strahove. Medjutim, u mnogim<br />
slučajevima ti strahovi su i iracionalni i bazirani isključivo na dezinformacijama i<br />
76<br />
nedostatku pravih informacija. Kosovski Srbi žive u potpunoj informativnoj<br />
izolaciji. Jedine informacije su one koje dobijaju od strane srpskih medija koji se<br />
mogu čuti na Kosovu i od lokalnih srpskih lidera. Naša procena je da je držanje<br />
ovih ljudi u informativnoj blokadi namerno i da je instruirano od strane Beograda<br />
i lokalnih srpskih partija. Takva politika ima veoma negativne posledice na<br />
srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti njene integracije. Stoga je, kako je gore<br />
navedeno, jedan od ciljeva projekta HO probijanje te informativne blokade kroz<br />
direktne razgovore.<br />
Albanska zajednica na Kosovu: Albanski političari i predstavnci civilnog<br />
sektora (pre svega ženskih organizacija) dali su snažnu podršku ovom projektu.<br />
Helsinški odbor je u vezi sa tim imao odvojene razgovre sa kosovskim<br />
premijerom Agimom Čekuom i njegovim zamenikom Lutfi Hazirijem. Obojica su<br />
rekla da snažno podržavaju ovakav rad sa Srbima i da su spremni da i lično<br />
učestvuju u ovim razgovorima u kojima bi dobili priliku da odgovaraju na pitanja<br />
Srba i argumentuju svoju politiku integracije. Po prvi put od NATO intervencije,<br />
albanski političari su pokazali snažan i konkretan interes za jedan projekat ovakve<br />
vrste organizovan od strane civilnog sektora 119 . Pojedini albanski političari su i<br />
sami već pokušali da odu u enklave u dogovoru sa lokalnim organizacijama Srba,<br />
ali su im oni otkazali dolazak dva dana uoči planirane posete. Na pitanje zašto<br />
otkazuju, predstavnici Srba su rekli da im je zabranjeno „odozgo“ da razgovaraju<br />
sa albanskim političarima.<br />
IZVEŠTAJ SA PRVOG SASTANKA<br />
SRPSKIH I ALBANSKIH ŽENA<br />
U razgovoru, koji je održan 15. oktobra u Prištini, učestvovale su Srpkinje<br />
iz sela Prilužje, Grace i Plemetina i Albanke iz organizacije Norma. Iz Srbije su<br />
bile predsednica Gradjanskog saveza Srbije Nataša Mićić i predsednica<br />
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. Učesnicima se obratila<br />
i ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija i američka glumica Nikol Kidman<br />
koja je u Prištinu došla u organizaciji Unifema.<br />
Srpkinje su rekle da su po prvi put u Prištini od 1999. godine. Došle su<br />
same, kolima. Žena koja je rodjena i odrasla u Prištini, a sada živi u Plemetini<br />
rekla je da je u početku kada je dolazila osećala veliki strah, a da se onda tokom<br />
119<br />
Helsinški odbor radi na srpsko-albanskom dijalogu više od deset godina. Sve<br />
vreme, od NATO intervencije, Helsinški odbor organizuje redovne posete Kosovu i u<br />
stalnom je kontaktu sa albanskim političarima i civilnim društvom.<br />
77
Change language