Acrobat PDF (1.55mb)

MILOŠ ALIGRUDIĆ: (...) Ja sam svakako za evropske integracije. Jedan
od prioriteta DSS jeste učlanjenje u šire saveze, naročito u Evropsku uniju, kao
jedan od osnova mogućeg lakšeg prosperiteta, ali ne možemo biti članica
Evropske unije, niti možemo ići putem evropskih integracija ili bilo kojih drugih
integracija ako je ulaznica ili članska karta za te integracije lišenje 15 odsto dela
svoje teritorije, i to ne bilo kojeg dela teritorije, već onog dela teritorije koji je
neraskidivo vezano za pojam srpske državnosti i srpskog naroda. To je nemoguće.
Ko bi nam ne daj bože ikada postavio takav uslov, on bi nam postavio nemoguć
uslov. Znači, postavio nam uslov koji ova država nije u mogućnosti da ispuni.
Jedini način da kroz evropske integracije postignemo pun i pravi rezultat za
Srbiju, to je da država Srbija bude integrisana u šire saveze u punoj svojoj
celovitosti, ustavno-pravnoj celovitosti, a to je jedini način po mom dubokom
uverenju da se i oni stanovnici Srbije koji predstavljaju nacionalnu manjinu, kakvi
su i Albanci na Kosovu, nađu u jednom novom sistemu koji će i njima kao i
ostalim stanovnicima Srbije služiti za njihov lični boljitak i svaki prosperitet.
SUZANA GRUBJEŠIĆ: (...) Ma kako mi ovde u Srbiji tumačili ovakvu
odluku, bilo kao pobedu Beograda i Rusije ili poen za Prištinu, jedno je ipak
sigurno, pokazuje se nemoć svih onih koji su nudili brza i jednostavna rešenja za
izuzetno složen kosovski problem.
(...) Pregovori koji su vođeni od februara 2006. godine do marta 2007.
godine ništa nisu bili ni fer ni suštinski. Nisu vođeni sa namerom da se pronađe
dugotrajno, održivo i kompromisno rešenje, već da se pronađe modalitet da
Kosovo postane nezavisna država, a da Srbi dobiju status u nezavisnoj državi
Kosovo.
(...) Postavlja se pitanje da li ima prostora za kompromis između srpskog
stava sem nezavisnosti, albanskog stava ništa osim nezavisnosti. Prostora ima ali
da bi se došlo do kompromisa potrebni su novi posrednici, ovaj put nepristrasni
ili makar oni koji nisu na platnom spisku jedne od strana u pregovorima i koji
neće insistirati na tome da je Kosovo junikejs, jedinstven slučaj, koji ne može da
bude presedan za bilo koji drugi slučaj u svetu. Takvo objašnjenje treba da
opravda dosadašnju politiku prema Kosovu, u kojoj se jednoj strani Albancima
nudi sve, a drugoj, Srbima, daje samo ono što savremeno međunarodno pravo i
onako daje manjinskim zajednicama i što država Srbija garantuje svim svojim
nacionalnim manjinama.
Status Kosova i Metohije može da se reši samo putem pregovora i uz
kompromise obe strane, ali da bi Albanci bili spremni na kompromis,
međunarodna zajednica mora otvoreno da im kaže da nezavisnost nije jedina
opcija i da ne mogu da je jednostrano proglase, pa makar to silno želeli da učine i
na veliki praznik albanske države, dan zastave, 28. novembra, kako je najavio
168
kosovski premijer Agim Čeku. U danima koji su pred nama videćemo da li je
međunarodna zajednica spremna i sposobna da odgovori Albance od
jednostranog proglašenja nezavisnosti i da ih privoli na nastavak pregovora sa
srpskom stranom.
Država Srbija mora da nastavi da se bori diplomatskim sredstvima, da
vodi aktivnu i ubedljivu politiku odbrane svojih državnih interesa. Svedoci smo
da se dosta toga promenilo od momenta kada se prešlo sa nekoliko ustaljenih
fraza i opštih mesta kao što su ʺne damo Kosovoʺ, ʺnikad nećemo potpisati
nezavisnost Kosovaʺ, na pravu diplomatsku ofanzivu. Treba istrajati na tom putu
jer bi zaista bio jedinstven slučaj da se jednoj staroj evropskoj državi, kao što je
Srbija, uzima ne samo teritorija već se zbog albanske želje za nezavisnošću krše
sve važne norme i načela međunarodnog prava.
IVICA DAČIĆ: (...) SPS će glasati za Predlog rezolucije. Ne postoji
Predlog rezolucijej ili bilo kog akta u kom stoji da je Kosovo i Metohija sastavni
deo Srbije za koji SPS neće glasati, bez obzira šta mislimo o onima koji eventualno
to predlažu, bez obzira da li činimo vlast ili opoziciju. Ovo nije pitanje vlasti ili
opozicije, ovo je pitanje odnosa prema državi i prema svom narodu. Zato treba da
se čuvamo međusobnih optužbi, jer albanska politika je po ovom pitanju
jedinstvena, a srpska politika se sastoji samo u tome da optuže jedni druge ko je
za šta više kriv.
(...) U osnovi problema na Kosovu i Metohiji je separatizam i terorizam, u
osnovi problema je otvorena podrška jednog broja zemalja iz međunarodne
zajednice težnji da se stvori nezavisna albanska država, još jedna nezavisna
albanska država u Evropi pored Republike Albanije. Da bismo imali jaku poziciju
države u ovoj situaciji neophodno je da postoji političko jedinstvo u ovome. (...)
Naravno, jesmo za nastavak pregovora, naravno jesmo za suštinsku autonomiju
kao što piše u Rezoluciji 1244, jesmo za pregovore bez uslovljavanja, bez
nametnutog rešenja. Za šta ste vi to onda? Vi ste onda protiv Rambujea, jer je ovo
što se sada dešava nastavak onoga što je započeto u Rambujeu. Da je tada naša
država prihvatila ono što se od nje tražilo, posle tri godine bi bio raspisan
referendum i Kosovo i Metohija danas ne bi bila u sastavu Republike Srbije. Ali i
tada su neki od vas kritikovali zašto je Srbija odbila Rambuje zato što ste bili
opozicija. Naša pozicija ne sme ovde da zavisi od toga da li smo na vlasti ili u
opoziciji, nego jesmo li za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije ili ne.
(...) Naravno, jednostrano priznanje, to je realnost sa kojom možemo biti
suočeni. Zato je veoma dobro da budete jasni i jedinstveni oko toga šta hoćete.
Nemojte da se sutra raspadne Vlada zbog toga što sve stranke u Vladi nisu
jedinstvene. Znači, Vlada Srbije mora da zna kako će da reaguje dalje jer je u
njenim nadležnostima, u njenim rukama je dalji tok i reakcija na mogući ishod
169