Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
da sačekamo, biti na našem Kosovu. Prosto je ushićujuće sa kolikom lakoćom<br />
svaka srpska vlast, pa i ova aktuelna, odlučuje da nacionalne probleme koje ima,<br />
čak i one strateške kao Kosovo, rešava mangupski, redovno birajući i istrajavajući<br />
na maksimalno neefikasnom načinu. Zavarana flagrantnom činjenicom da se<br />
domaća publika uvek i ʺprimiʺ na takav način, srpska vlast tog poslovično ʺgolog<br />
caraʺ nudi i međunarodnoj zajednici, besomučno drečeći i trubeći o dvostrukim<br />
aršinima i neobjektivnosti, iako međunarodna zajednica, ali i sve veći deo<br />
domaće, vidi da je car, ipak, go.<br />
Dobrovoljne monete za potkusurivanje<br />
Ivan Torov<br />
146<br />
Br. 107-108, maj-jun 2007.<br />
Uprkos optimističkim najavama, procenama i uveravanjima iz krugova<br />
međunarodne zajednice od pre šest ili nešto više meseci da će priča o konačnom<br />
ili nekom drugom statusu Kosova biti zatvorena u relativno kratkom roku i bez<br />
većih potresa, sve se u međuvremenu u velikoj meri izokrenulo. Kao da je čitav<br />
proces rasplitanja kosovskog čvora poslednjih meseci dobio smer i razmere, čiji<br />
krajnji ishod sada malo ko - ako nije ostrašćen i ne pripada nekoj od<br />
zainteresovanih strana - može objektivno da predvidi. To što je Finac Marti<br />
Ahtisari završio svoju posredničku misiju i razaslao predlog da Kosovo dobije<br />
tzv. nadziranu nezavisnost, nije nas približilo izlazu iz mračnog kosovskog<br />
tunela, ali je uvećalo konfuziju i kontroverze, pa i strahovanje da je potraga za<br />
statusom u međuvremenu zalutala u lavirintu svakojakih uzajamno<br />
konfrontiranih stavova, opcija, interesa i kalkulacija. Uz strepnju da će pravi<br />
problemi tek uslediti...<br />
Pogrešna računica evropske i američke diplomatije da će Kosovo, kao još<br />
jedan, po njihovom viđenju, regionalni balkanski problem, reklo bi se, završna<br />
epizoda davno započetog raspada bivše SFRJ, lako i bez jačih otpora rešiti,<br />
izjalovila se pred naletom probuđene i, u međuvremenu, razgoropađene ruske<br />
(Putinove) ambicije da povrati makar deo svog nekadašnjeg uticaja na<br />
međunarodne prilike. Tako je jedan, u suštini, za svet marginalan spor dobio<br />
status svetskog problema.<br />
U svojoj prepoznatljivoj osobini da slabo procenjuje i predviđa kretanja i<br />
procese čak i u sopstvenoj kući, i manirom da potcenjuje snagu ʺnoveʺ Rusije, ali i<br />
prkosnu vitalnost najvećeg dela srpske političko-nacionalističke vladajuće i<br />
opozicione oligarhije, Evropa i SAD (posebno ovi prvi) su dospele do tačke kada<br />
mogu sa rezignacijom da zaključe da su se - pošteno zaglavili. I upravo to<br />
osećanje nemoći, ali i straha da bi cenu daljeg rusko-američkog nadgornjavanja i<br />
preganjanja oko Kosova platila ta još uvek krhka i ranjiva evropska tvorevina<br />
(EU), primorava Brisel na defanzivno iščekivanje da Buš i Putin, ipak, nađu<br />
nekakvu formulu kako se kosovska kriza ne bi Evropi lupila o glavu. Najpre su<br />
nade polagane u bilateralne rusko-američke kontakte, zatim se sve okrenulo<br />
nedavnom samitu lidera osam najrazvijenih zemalja sveta, pa kako ni taj skup nije<br />
doneo priželjkivano olakšanje, preostao je susret Buša i Putina na porodičnom<br />
imanju američkog predsednika u Mejnu 1. i 2.jula.<br />
Taktika lidera dve velike sile - koja se može prepoznati u formuli Buš u<br />
klin, Putin u ploču ili obratno, odnosno američkoj poruci da će, ako ne bude<br />
druge, jednostrano priznati nezavisno Kosovo, i ruskoj pretnji da će upotrebiti<br />
veto - stvorila je, malte ne, svetsku konfuziju ne samo oko krajnjeg ishoda srpskoalbanskog<br />
kosovskog spora, već i oko pravih namera oba predsednika. Kosovo je<br />
u međuvremenu postalo predmet geopolitičkog okršaja Rusije i SAD, koji mnoge<br />
navodi na sumornu pomisao nismo li se, posle jedne duže pauze, ponovo našli u<br />
predvorju obnavljanja hladnog rata. Putin, preko Srbije, koristi priliku da<br />
manifestuje kako je Rusija ʺstala na nogeʺ, da se sa njenim ʺinteresima ne može<br />
više olako manipulisatiʺ, pokaže da se Moskva na velika vrata vraća na pozicije<br />
velike sile. Pretnjom ulaganjem veta u Savetu bezbednosti UN, zapravo, nastoji da<br />
stvori prostor za postizanje nekih drugih, strateški za nju mnogo važnijih ciljeva<br />
nego što su Srbija, Kosovo i Balkan. S druge strane, Buš istrajava na uverenju da<br />
su SAD i dalje jedina moćna svetska sila i porukama iz Tirane, Sofije i Vašingtona<br />
testira dokle je Rusija spremna da ide u zatezanju užeta i ometanju evro-atlantskih<br />
vojnih, političkih i ekonomskih interesa.<br />
Iako ne može da sakrije svoju zbunjenost i, donekle, zatečenost najnovijim<br />
razvojem situacije oko Srbije i Kosova, Evropa, ipak, pokušava da nekim novim<br />
predlozima, u koordinaciji sa Vašingtonom, koliko toliko zadrži inicijativu, ili bar<br />
privid da je ima u rukama. Najnovija ponuda da se važnost Rezolucije 1244. oroči<br />
na još 120 dana, u kom roku bi Beograd i Priština odradili još jednu rundu<br />
direktnih pregovora, smatra se poslednjim ustupkom Zapada Putinu pre nego što<br />
na jesen bude izglasana rezolucija o konačnom statusu. Ovim predlogom se<br />
Americi i Bušu donekle olakšava ʺtrgovinaʺ sa Rusijom i Putinom u pokušaju da<br />
se proces rešavanja kosovskog problema što pre odblokira, a da pritom nijedna od<br />
dve strane (SAD-EU i Rusija) ne proglasi sebe pobednikom ili gubitnikom. Time<br />
se ruskom lideru pruža prilika da se elegantno izvuče iz ʺsvetske frtutmeʺ koju je,<br />
dobrim delom, i sam stvorio prestrojavanjem na srpsku stranu i pretnjom da će<br />
upotrebiti veto. A Beogradu poruči da zbog njega - ukoliko Koštunica i Tadić<br />
147
Change language