Acrobat PDF (1.55mb)

februara, jer pregovarački proces je tobože morao da bude završen do kraja juna.
Danas je 24. juli i zahvaljujući razložnoj, doslednoj, strpljivoj i odlučnoj
zajedničkoj politici državnih institucija Srbije nalazimo se na početku novog
pregovaračkog procesa za rešavanje budućeg uređenja Pokrajine.
Za ovu, sada okrenutu, novu stranicu u borbi za Kosovo, Narodna
skupština svojom rezolucijom mora da utvrdi nastavak politike koja će se temeljiti
upravo na do sada iskazanoj razložnosti, doslednosti, strpljenju i odlučnosti.
Prirodno je očekivanje da u novom pregovaračkom procesu neće učestvovati
Marti Ahtisari i da je njegova uloga završena sa povlačenjem iz Saveta
bezbednosti rezolucije koja se zasnivala na njegovom planu. Time, zapravo,
konačno je završena Ahtisarijeva era i njegov plan je sada već deo prošlosti. Uoči
novih pregovora najvažnije od svega je da se za razgovore odredi osnova koja
može dve strane da dovede do kompromisnog rešenja. Jedini pravi put u
određivanju ove osnove za pregovore vodi nas do Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti. Suštinski elementi Rezolucije 1244 predstavljaju jedinu moguću
osnovu za uspešne pregovore, a tri su, kao što je poznato, ključna elementa ove
rezolucije: a) da se izričito potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije; 2)
da je rešenje u suštinskoj autonomiji za Pokrajinu i 3) koji je posebno važan, da se
u rezoluciji nigde ne pominje nezavisnost Kosova i Metohije.
Polazeći od ova tri suštinska elementa Rezolucije 1244, Srbija će, kao i do
sada, konstruktivno učestvovati u novom pregovaračkom procesu. Podrazumeva
se da novi pregovori mogu da se vode pod isključivim mandatom Saveta
bezbednosti, jer samo ovo visoko telo UN ima mandat da donosi odluke o
budućem uređenju Pokrajine.
Uloga Kontakt grupe je i u dosadašnjem procesu bila nesumnjivo veoma
značajna u usmeravanju pregovora. Uostalom, Savet bezbednosti je odobrio tzv.
rukovodeće principe Kontakt grupe, kao neku vrstu smernica za razgovore.
Kontakt grupa je radila u značajnoj meri složno sve dok Ahtisari nije napravio
plan o nezavisnosti Pokrajine koji Kontakt grupa nije nikada usvojila. Srbija
očekuja da Kontakt grupa bude aktivna, ali i da ceo novi pregovarački proces
bude pod jasnim mandatom Saveta bezbednosti. Prirodno i logično je da se samo
na osnovu kompromisnog rešenja, do kojeg dve strane dođu u pregovorima,
može usvojiti nova rezolucija Saveta bezbednosti.
U novom pregovaračkom procesu posebno je važno sve stvari nazvati
pravim imenom, a to znači da ne postoji problem Kosova i Metohije, jer je u
pitanju neotuđiv i neodvojiv deo teritorije Srbije. Postoji nešto drugo, otvoreno
pitanje albanske nacionalne manjine u Pokrajini i neophodno je da se kroz
konstruktivan dijalog pronađe pravo rešenje za ovo pitanje. Istorijska je činjenica,
158
takođe, dobro poznata, da se albanski narod već jednom samoopredelio i to onda
kada je stvorena država Albanija.
U svakom slučaju, nigde na svetu, ni jedna nacionalna manjina nema
pravo na samoopredeljenje i na razbijanje priznatih međunarodnih država. Pitanje
je koliko bi uopšte država sačuvalo svoje granice kada bi sve nacionalne manjine
po Evropi i svetu počele da se samoopredeljuju. Reći da je albanska nacionalna
manjina posebna i da ima posebna prava, kao i da je država Srbija posebna i da
samo ona može da se razbija, kao i uz to tvrditi da tako nešto više nikada nigde
neće da se ponovi na kugli zemaljskoj, predstavlja siguran početak podrivanja
samih temelja na kojima počivaju mir i stabilnost postojećeg međunarodnog
poretka.
Srbija zato poziva evropske države koje za svoje nacionalne manjine
imaju razvijene sisteme autonomija da nam kažu - evo, mi smo ovako rešili
pitanje naše nacionalne manjine, zašto Srbija ne preuzme isti takav model. Mi
odmah unapred dajemo odgovor da je Srbija spremna da prihvati svaki oblik
autonomije koji danas postoji u Evropi. Ko može da ospori da je ovo evropski
način rešavanja problema položaja albanske nacionalne manjine na KiM?
Poštovani poslanici, važno je da se osvrnemo na dve vrste pretnji koje
stižu od albanskih separatista. Prva je njihova omiljena pretnja da će pribeći
masovnom teroru ako ne dobiju nezavisnost i da će zapravo nevine žrtve biti
odgovorne za to nasilje. Međunarodna zajednica koja je preuzela punu
odgovornost da obezbedi mir u Pokrajini, obavezna je da na ovu brutalnu ucenu
albanskih separatista odgovori jasnom i čvrstom porukom.
Druga pretnja ogleda se u najavama da će albanski separatisti jednostrano
proglasiti nezavisnost. Moram reći da je duga tradicija jalovih proglašavanja
nezavisnosti na Kosovu i jasno je da će Vlada Srbije odmah poništiti takav
protivzakoniti akt. Ne možemo, na žalost, isključiti ni mogućnost da jedan broj
država prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Pokrajine. Videli smo da takve
najave za sada u dvosmislenoj formi stižu od pojedinih država, ali upitajmo se
sada, šta bi, zapravo, značilo takvo priznanje jednostrane nezavisnosti Kosova. To
bi značilo da zastupnici politike sile, kada uvide da njihov projekat ne može u
Savetu bezbednosti da dobije neophodni pravni legitimitet, jednostavno odlučuju
da krše odluku Saveta bezbednosti. To čak ne bi bilo samo kršenje odluka Saveta
bezbednosti, već bi predstavljalo direktno rušenje autoriteta Svetske organizacije i
otvorenu poruku da se politika sile suprotstavlja važećem poretku oličenom u
UN:
Drugim rečima, u ovom opasnom scenariju došlo bi do stvaranja novih
pravila po kojima se sve što ne može da prođe kroz Savet bezbednosti na
regularan način, može ostvariti zaobilaznim putem, po cenu direktnog gaženja
159