Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
možemo da ne damo Kosovo, možemo samo da molimo da nam daju Kosovo.<br />
Kosovo je u rukama Ujedinjenih nacijaʺ. Takođe je rekao da Kosovo više nikada<br />
neće biti u položaju u kome je bilo 1999, 1945. ili 1918. godine. ʺTo svaki normalan<br />
i svestan Srbin mora da zna. Danas, naime, nema nijedne teritorije na celom svetu<br />
na kojoj se vlada sa tri odsto stanovništvaʺ. Prema njegovim rečima, Srbija mora<br />
da pregovara sa međunarodnom zajednicom o Kosovu, a ne da vodi antiameričku<br />
kampanju ili kampanju protiv pregovora, te da su razne platforme i rezolucije o<br />
Kosovu koje stižu iz Srbije obične ʺdetinjarijeʺ. 133<br />
Kristalno jasan bio je samo Čedomir Jovanović, predsednik LDP, koji je<br />
rekao: ʺNe prihvatamo Rezoluciju i glasaćemo protiv, ali istovremeno iskazujemo<br />
spremnost i podršku parlamentu, vladi i predsedniku države u promeni<br />
političkog kursaʺ. Šta znači za Srbiju ovakva izjava koju zastupa 15 od ukupno<br />
250 poslanika, koliko ih ima u parlamentu? U situacijama kada jedno društvo<br />
upadne u varvarizam, kao što se desilo srbijanskom društvu krajem devedestih<br />
godina prošlog veka, morlana manjina može itekako uticati na početak procesa<br />
tranzicije, a posebno na proces tranzicione pravde. Ne treba zanemariti ni snagu<br />
istine koju ta manjina zastupa, koja može biti oslobađajuća za srbijansko društvo.<br />
No, to je ipak proces koje neće biti nimalo lak, ni jednostavan. Koalicija koju<br />
predvodi LDP je otvorila novi politički prostor neophodan za takav proces.<br />
Otuda i nezadovoljstvo srpskih nacionalista zbog toga što je Čedomir<br />
Jovanović ušao u srpski parlament, jer se po prvi put u parlamentu čuju<br />
disonantni glasovi; pogotovo što, ʺiako se radi o neznatnoj manjini, njihova<br />
glasnost je obrnuto proporcionalna, što se vidi i po ehu koji odzvanja u samim<br />
svetskim centrima moćiʺ. 134 Međutim, za srpsku elitu još je veća mora pitanje, da li<br />
se Rusija stvarno vraća na svetsku scenu na velika vrata (koristeći novu<br />
energetsku realnost) i da li će u tom kontekstu staviti veto na odluku Saveta<br />
bezbednosti o nezavisnosti Kosova. Mnogi analitičari sumnjaju u takav obrt<br />
(ʺpovratak hladnog rata kad je SFRJ bila između dve supersile i kada je mogla da<br />
balansiraʺ135 ) i kroz srpske medije u poslednje vreme primetno je da se javnost<br />
postepeno priprema da takvog obrta neće biti. Osim toga, nameće se ključno<br />
pitanje za samu Srbiju – gde ona sama pripada? Jer, igranje na rusku kartu<br />
podrazumeva ʺda Srbija ne uđe u NATO i EU nego da bude eksponent ruske<br />
politikeʺ. 136 Neki srpski stratezi to priželjkuju i upravo oni grade tezu o neutralnoj<br />
133<br />
Isto.<br />
134<br />
Slobodan Ikonić, ʺGromoglasna manjinaʺ, NIN, 15. februar 2007.<br />
135<br />
Miroslav Jovanović, ʺVeto je izgubio snaguʺ, NIN, 15. februar 2007.<br />
136<br />
Isto.<br />
112<br />
Srbiji. Ipak, čini se da je ovakvo špekulisanje pre bežanje od odgovornosti za rat i<br />
zločine i nesposobnosti za svođenje bilansa.<br />
Začarani krug bola i patnje<br />
Miroslav Filipović<br />
113<br />
Br. 103-104, januar-februar 2007.<br />
Albanci na jugu Srbije pažljivo osluškuju vesti iz Prištine nastojeći da<br />
ničim ne otežaju borbu svojih sunarodnika za nezavisnost. I njihovi političari, kao<br />
i srpski nacionalistički dvojac imaju svoje Kosovo, pa ko ne podrži to i samo takvo<br />
Kosovo, nema šta da traži na izborima. To je najbolje na svojoj političkoj koži<br />
osetio Riza Halimi jedva se vrativši u politiku posle ne tako davnog izbornog<br />
sunovrata. Pri svemu tome, kao i u Beogradu, najmanje je bitno što ta podrška<br />
donosi narodu u koji se svi zaklinju, najcrnju bedu i svakojake probleme.<br />
Do skoro je politička scena Preševske doline bila relativno jasno podeljena<br />
na dva fronta: “dolinu“ sa stidljivim izdancima građanskog društva i priznavanja<br />
i prihvatanja Srbije kao svoje države, i „šumu“, kao deo jasnog fronta za<br />
pripajanje „istočnog Kosova“ matici u Prištini. Obe političke opcije su bile<br />
dovoljno i potpuno „albanske“, a razlikovale su se samo po onome što su<br />
prihvatale da žrtvuju za višedecenijski san „Kosovo republika“, odnosno<br />
nezavisno Kosovo. „Šuma“ nije postavljala pitanje cene, uključujući i oružani<br />
ustanak i terorističke akte ako bit olakšalo borbu braće sa one strane granice.<br />
Mirnija opcija je zdušno podržavala nezavisnost Kosova, ali nije bila sklona da za<br />
tu nezavisnost učini išta što bi nanelo bilo kakvu štetu Albancima Preševske<br />
doline.<br />
Beograd u svojoj nadmenojsti nije umeo da ceni „dobre Albance“, pa su<br />
oni žestoko kažnjeni na lokalnim izborima, a onda potpuno dotučeni<br />
referendumom o nepoverenju Rizi Halimiju. Pobedila je „šuma“ koju su na vlast<br />
zajedno doveli beogradski i prištinski nacionalisti. Poruka iz Prištine je bila<br />
savršeno jasna. Preševskom dolinom se komanduje iz Prištine i političari<br />
Preševske doline se moraju ponašati u skladu sa interesima Prištine. Naravno da<br />
tu postoji jedna srećna okolnost za Srbiju, jer Prištini još uvek odgovara mir.<br />
Nažalost, to bi uskoro moglo da se promeni i onda bismo mogli da imamo reprizu<br />
dugih traktorskih izbegličkih kolona; albanskih ka jugu i zapadu, a srpskih ka<br />
severu. Tako bi sve došlo na svoje mesto i bilo onako kako mora, ali ne bez krvi i
Change language