You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U svom govoru, marta ove godine, generalni sekretar Ujedinjenih nacija<br />
Ban Ki Mun, je istakao da su tri faktora razlog slabijeg povratka Srba na Kosovo:<br />
1) ekonomija, 2) nerešen status Kosova i 3) bezbednost (nije više prvi faktor za<br />
povratak, ali KFORtreba da održi visok nivo bezbednosti Srba južno od Ibra, pre<br />
svega u enklavama).<br />
Srbima južno od Ibra je potrebna i politička alternativa u komunikaciji sa<br />
međunarodnom zajednicom i Albancima, u obliku Srpske narodne skupštine<br />
(SNS), koja je trebala već da se konstituiše u Gračanici. Pri tome, u međusobnoj<br />
komunikaciji Srba i Albanaca oslonac za saradnju i regionalnu stabilnost, svakako<br />
nije reinkarnacija Miloševićeve politike, niti nacionalistička dimenzija raspuštene<br />
OVK. Neophodan je i ulazak Srba u kosovske institucije, ali pre svega stalna<br />
komunikacija, i nadajmo se, istorijski dogovori Srba i Albanaca (po vrednosnim,<br />
tehničkim i statusnim pitanjima).<br />
Glavni garant u srpsko–albanskom dijalogu trebala bi da bude EU,<br />
predvođena Nemačkom. Nikada za takvo nešto nije kasno, jer ne postoji, bolja<br />
alternativa za dugoročno rešenje. Osnova za pregovore leži u Ahtisarijevom<br />
planu, govoru Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, izveštaju Kaj Eidea<br />
(eventualno i posebne komisije Saveta bezbednosti).<br />
Uzimajući u obzir činjenicu, da je opcija priznavanja nezavisnosti Kosova<br />
od strane Beograda, uz korekciju granice na Severu Kosova, kontraproduktivna i<br />
za Beograd i za Prištinu, a pre svega za zemlje u regionu – kao varijante<br />
kompromisne korekcije Ahtisarijevog plana oko statusa, ostaju mogućnosti koje u<br />
prvi plan stavljaju položaj srpskog stanovništva na Kosovu:<br />
1) Prihvatanje koncepta nadgledane nezavisnosti, s tim što bi se puna<br />
nezavisnost Kosova u Savetu bezbednoti UN, postigla pristupanjem Kosova EU.<br />
Srbi na Kosovu bi dobili status konstitutivnog naroda, i sa 20 garantovanih mesta<br />
u Skupštini Kosova, bi većinskom odlukom svoje poslaničke grupe branili vitalne<br />
interese Srba na Kosovu. Zbog sporog procesa povratka, trebalo bi formirati<br />
posebne zone održivog povratka (sa posebnim fiskalnim i statusnim režimom,<br />
pod upravom EU), na primer, u području Osojana, Belog Polja, Prilužja, Sredske,<br />
Letničke župe. S obzirom na uspeh povratka, ovakve posebne zone održivog<br />
povratka, bi kasnije mogle prerasti u posebne opštine, ili bi se pripojile već<br />
ustanovljenim srpskim opštinama.<br />
2) U slučaju da Albanci ne podrže konstitutivnost Srba na Kosovu,<br />
rezerna varijanta bi bila - formiranje posebnog kulturnog entiteta na Kosovu, koji<br />
bi obuhvatao sve srpske opštine, utvrđene zone oko spomenika srpske kulture,<br />
kasnije i uspešne zone održivog povratka. Kulturni entitet, bi imao svoje vitalne<br />
nadležnosti, a većinskim glasanjem srpskih poslanika u Skupštini Kosova branio<br />
bi svoju kulturnu autonomnost.<br />
126<br />
Isto tako, Priština bi trebala da postane otvoren grad, tj. da Srbi budu<br />
zastupljeni po odredjenom ključu u gradskim i kosovskim institucijama.<br />
Takođe, ostaje kao humano-civilizacijski problem u Srbiji, pitanje<br />
kolektivnih izbegličkih centara, a pre svega, pitanje izbeglih Srba sa Kosova (onih<br />
koji nisu integrisani u srpsko društvo i ne mogu da se vrate svojim kućama).<br />
Istorija zaustavljena u jednom danu<br />
Nikola Samardžić<br />
Br. 105-106, mart-april 2007.<br />
Koristeći prazan prostor međuvlašća, simboličnim ili simuliranim<br />
ponavljanjem 12. marta, u gotovo svakodnevnim incidentima, nomenklatura<br />
postepeno radikalizuje javni diskurs i sužava medijske slobode. Preteće poruke<br />
reformističkoj i reformskoj opoziciji postaju nedvosmislene. Nakon izbora čiji<br />
ishod još uvek nije otelotvorila u novoj vladi, nomenklatura tone u šizofreniju<br />
prividne nadmoći i dugoročnog istorijskog poraza politike koja je čini<br />
usamljenom i u evropskom kontekstu i u samom regionu. Dvotrećinska<br />
antiliberalna većina koja je donela prevagu radikalno-narodnjačke politike,<br />
verovatno je izraz sumornog kontinuiteta u svemu osujećenih sektora društva.<br />
Pre svega, u nemoći ostvarenja kolektivističkih težnji koje savremena civilizacija<br />
čini sve manje smislenim. Evropeizirane zajednice postepeno opkoljavaju Srbiju u<br />
celini. Evropsku ideju usvojio je ne samo onaj deo njenog društva koji uspehe<br />
reformi i evropeizacije smatra sopstvenim ostvarenjem, nego i svi koji njene<br />
vrednosti manje svesno smeštaju u važne sadržaje svoje svakodnevice. Umesto za<br />
krupna državna pitanja koja je nomenklatura nametala od početaka<br />
jugoslovenske krize i dezintegracije koja se bliži svršetku, društveni prioriteti su<br />
nedvosmisleno vezani za osnove biološkog trajanja. Stvarne potrebe su, međutim,<br />
još jednom supstituisane pseudomoralnim imperativima naduvanim u<br />
kolektivističkoj histeriji nadziranih medija.<br />
Zloćudna spirala koja je uvezala kosovski i ruski mit ponovo je, i<br />
namenski, obuhvatila srpsku politiku. Ukoliko se istorija zaista ponavlja samo kao<br />
farsa, kosovski mit je ovoga puta nametnut kao zaboravljena mantra kojom<br />
nomenklatura prikriva tekuće i predstojeće zloupotrebe u privatizaciji koju je<br />
razumela kao poslednju veliku pljačku. Ruskim mitom je ukazala na novo, sve<br />
jasnije usmerenje u spoljnoj politici kojim odustaje od regionalne politike i puta<br />
evropskih i atlantskih integracija. U stvarnosti u kojoj Rusija, niti bilo koji od<br />
127
Change language