Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
postoji teorijska šansa da se ta direktna veza potvrdi tokom suđenja Momčilu<br />
Perišiću i Jovici Stanišiću. Glas Javnosti je objavio podlistak u kome negira<br />
događaje u Srebrenici. Na reakciju nekoliko organizacija odgovoreno je tako što je<br />
Glas javnosti nakon tri nedelje obnovio distribuciju tog podlistka. Tvrdnja Đorđa<br />
Vukadinovića, političkog analitičara DSS, koji kaže da ʺsukob u Bosni i<br />
Hercegovini nije samo posledica Miloševićeve politike i ʹvelikosrpske agresijeʹʺ, te<br />
da ʺSrbi tokom poslednjih sukoba, svakako nisu bili ništa više zločinci, i ništa<br />
manje žrtve od ostalihʺ, govori da će srpska elita istrajavati na relativizaciji<br />
Srebrenice kao simbola genocida u BiH.<br />
Uspostavljanjem odgovornosti pojedinca kroz identifikovanje<br />
odgovornosti pojedinaca na svim stranama, Sud je želeo izbeći sindrom<br />
kolektivne krivice koja je bila karakteristična za poražene posle Drugog svetskog<br />
rata, i delimično je doprinela formiranju Komisije za ratne zločine na Balkanu.<br />
Međutim, postavlja se pitanje kako je bio moguć Slobodan Milošević i njegova<br />
politika bez masovne podrške i kakav je to savez elita (Fišer) doveo do njegove<br />
pojave. I, da li za to postoji istorijska odgovornost ovog društva. Iskreno<br />
suočavanje sa nedavnom prošlošću ove teme čini nezaobilaznim.<br />
Sud je takođe želeo da kroz suđenja promogne demontiranje institucija i<br />
diskredituje lidere koji su ohrabrivali, omogućili i počinili zločine, te da time<br />
doprinese uspostavljanju mira na Balkanu. Ovaj cilj je samo delimično ispunjen.<br />
Jer, u Srbiji nijedna institucija koja je bila uključena u ratne operacije i zločine ne<br />
samo da nije demontirana, nego nije došlo ni do najbenignije lustracije. Naprotiv,<br />
nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, ključna mesta u tim službama i dalje<br />
kontrolišu ljudi iz Miloševićevog vremena. Nije došlo do diskontinuiteta i to je<br />
jedan od glavnih razloga što se proces tranzicije u Srbiji još uvek nalazi na samom<br />
početku. Jer, društvo koje nije izvuklo lekcije iz prošlosti osuđeno je da ponovi iste<br />
greške.<br />
Preventivno delovanje Haškog tribunala takođe nije imalo većeg uticaja.<br />
Rat u BiH je završen tek 1995, a genocid na Kosovu je sprečen NATO<br />
intervencijom. Znači, trebaće još mnogo vremena dok međunarodna zajednica ne<br />
stvori i druge mehanizme prevencije.<br />
Međutim, najveći doprinos Haškog tribunala je ogromna dokumentacija<br />
koja ostaje, kao prvorazredni istorijski izvor (poput one sa suđenje Slobodanu<br />
Miloševiću). Svođenje istorijskog bilansa konflikta u kome je iskrivljivanje istine<br />
bilo glavni generator etničkog nasilja biće od ključnog značaja u sprečavanju<br />
stvaranja novih mitova i samoobmanjivanja. Dokumentacija sa suđenja će biti deo<br />
izvora kao i svi ostali koji postoje, a koje će istoričari evaluirati na adekvatan<br />
način. Za to je neophodno razumevanje konteksta, intuicija i možda životno<br />
iskustvo koje je neophodno za razumevanje takvih situacija.<br />
132<br />
Uloga domaćih medija kroz praćenje suđenja u Haškom tribunalu je<br />
takođe važan posrednik u uobličavanju javnog mnjenja. Samo na primeru suđenja<br />
Miloševiću, koji je svakako bio, kada su mediji u pitanju, najprovokatniji slučaj,<br />
može se zaključiti da su oni bili na liniji zvanične interpretacije i da su se malo<br />
bavili suštinom procesa, njegovom složenom procedurom. Mediji su uglavnom<br />
bili usredsređeni na političku propagandu koju je Slobodan Milošević vešto<br />
vodio.<br />
Haški tribunal kao institucija imao je i vlastita ograničenja o kojima<br />
takođe treba otvoreno govoriti. Politika Tribunala je rezultanta odnosa snaga<br />
među velikim silama i njihovom razumevanju pravde u određenom kontekstu.<br />
Indikativno je takođe da se nije išlo na podizanje optužnica protiv vojnog i<br />
jugoslovenskog (krnjeg) vrha. Iz svega proizilazi da su neke zemlje vodile računa<br />
o tome da Srbija ne bude totalni gubitnik. Pokazalo se ipak da je zapadna ʺpolitika<br />
udovoljavanjaʺ Srbiji takođe bila ograničenog dometa, jer Srbija nije preuzela svoj<br />
deo odgovornosti, te je ta politika danas u ćorsokaku, jer se mehanizam pritiska<br />
istrošio. Srbija je to pretvorila u svoju prednost i sada se ona, kada je reč o Kosovu,<br />
ponaša kao neko ko kontroliše krizu. Umesto ponude da za nezavisno Kosovo<br />
dobije članstvo u EU, Srbija ʺkontrolom krizeʺ iznuđuje podelu Kosova. Umesto<br />
brzog rešenja, Srbija se opredelila za dugoročnu krizu koja sprečava<br />
demokratizaciju same Srbije. U tome ključnu ulogu ima Rusija, jer kod srpske elite<br />
stvara iluziju da ima velikog zaštitnika.<br />
I nedavna presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu je takođe izraz<br />
svojevrsnog kompromisa i reklo bi se, šireg konsenzusa među međunarodnim<br />
akterima uključenim u jugoslovensku krizu. Presuda je i nekoherentna u nekim<br />
svojim delovima, pre svega u delu koji se odnosi na princip utvrđivanja<br />
odgovornosti i saučesništva Beograda u odnosu na Republiku Srpsku. Po toj<br />
presudi, Srbija je odgovorna za nesprečavanje genocida, jer ʺSRJ nije ništa<br />
poduzela da spreči genocid u Srebrenici, uprkos saznanjima koje su vlasti u<br />
Beogradu imaleʺ. Ipak, Srbija ostaje prva zemlja (za sada i jedina) koja je oglašena<br />
krivom zbog toga što nije sprečila genocid, niti je kaznila počinioce genocida.<br />
Obaveštenije srpske nacionaliste je i takva presuda prilično uznemirila, jer je jasno<br />
da i sa tako manjkavom presudom, Srbija, moralno i etički, ima veliku<br />
odgovornost za ono što se dešavalo u BiH.<br />
Način na koji je doživljena presuda Međunarodnog suda pravde koja<br />
Srbiju obavezuje da uhapsi Ratka Mladića, govori o svojevrsnoj moralnoj<br />
ravnodušnosti srpske političke klase. Istoričar Milorad Ekmečić ponovo insistira<br />
na tezi da je u raspadu Jugoslavije 1992. ʺmuslimanski fundamentalizam imao<br />
ključni značajʺ, jer, kako on ističe, ʺStranka demokratske akcije je naslednik Mladih<br />
muslimana iz 1940.ʺ Dakle, on tvrdi da je 1940. od Hitlera zahtevano da se stvori<br />
133
Change language