Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U okruženju u kojem se tako nadahnuto i entuzijastično lupeta da bi se i<br />
onaj poslovični Maksim posramio, sve sa divizijom, i u kojoj je epicentar<br />
proizvodnje i distribucije pojmovno-vrednosne konfuzije lociran u samim<br />
vrhovima politike i vlasti, nije ništa čudno da se i druge institucije ponašaju slično<br />
tom nesrećnom ʺmodeluʺ. Kako god, moj favorit za ovaj mesec ipak je saopštenje<br />
sinoda Srpske pravoslavne crkve povodom Ahtisarijevog plana: iz mora<br />
uobičajenih floskula kojima obiluje crkveno saopštenje, izronio sam, naime, jedan<br />
pravi pravcati biser, onaj u kojem se Zli Finac gorko prekoreva zato što hoće da<br />
Srbiji oduzme ništa drugo doli ʺnajdragoceniji deo njene teritorijeʺ. Ništa ʺjedan<br />
odʺ, ništa ʺpetnaest odstoʺ, nego baš – najdragoceniji. Ako ste na ovo skupili obrve<br />
i zapitali se koji bi to, dođavola, deo mogao biti, onda s vašim patriotizmom nešto<br />
debelo nije u redu... Ali, mene to ipak podstiče na malo istraživanje: da li Srbija<br />
uistinu ima dragocene i manje dragocene delove? Ko i po kojim kriterijumima to<br />
određuje? I ako je baš Kosovo ʺnajdragoceniji deo Srbijeʺ, da li to znači da bi se<br />
moglo postići neko kompromisno rešenje, po kojem bi kosovskim Albancima, u<br />
zamenu za Kosovo koje nam je tako odveć dragoceno da je vaistinu neljudski<br />
očekivati od nas da ga se odreknemo, mogao ponuditi neki drugi, manje dragoceni<br />
deo Srbije? Evo, recimo, Beograd sa okolinom: prostorom je, doduše, nešto manji<br />
od Kosova, ali i ovde ima mesta baš za negde oko dva miliona duša... Elem,<br />
jednostavna zamena, takoreći kvadrat za kvadrat, ključ u ruke: vi sa Voždovca u<br />
Ulpijanu, vi iz Obrenovca u Lipljan... Ako vam ovo zvuči dopola sumanuto a<br />
odpola šašavo to je otuda što to i jeste i sumanuto i šašavo, ali ne krivite mene, ja<br />
samo sledim gvozdenu logiku Saopštenja. A šta Saopštenje sledi? E, ono sledi<br />
jedan oveštali, drveni jezik trećerazrednih frazetina odavno ispražnjenih od<br />
svakog smisla i svake korespondentnosti sa životom i sa stvarnošću. Samo je u<br />
tom jeziku i u takvom mišljenju moguće da stvarna, realna Srbija, sa svojim<br />
realnim ljudima, gradovima i selima bude manje ʺdragocenaʺ od one Srbije koja se<br />
odavno preselila u epske narodne pesme. Kad odvagneš sve to, vidiš da je Miki<br />
Maus nepravedno oklevetan: da njega pitaju, on se nikada ne bi ponašao tako<br />
neodgovorno.<br />
106<br />
Br. 103-104, januar-februar 2007.<br />
Kosovska završnica<br />
Piše: Sonja Biserko<br />
Rešavanje kosovskog pitanja ušlo je u završnu fazu. Ahtisarijev predlog je<br />
na stolu kako Albanaca, tako i Srba. Kada je o tome reč, u Beogradu nedostaje<br />
svest o tome da je kosovsko pitanje i jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja,<br />
jer se na njemu, kao i prethodnih godina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj,<br />
definišu nova pravila i principi. Oni se oslanjaju na postojeće principe, kako<br />
Povelje UN i Završnog helsinškog akta, tako i na druge međunarodne<br />
dokumente. Međutim, aktuelna međunarodna konstelacija, odnosno nestanak<br />
bipolarnog sveta, otvara sasvim novo polje za primenu međunarodnog prava.<br />
Jugoslovenska kriza je bila jedinstvena prilika da se međunarodno pravo profiliše<br />
bez hladnoratovskog tereta. Ipak, delovanje međunarodne zajednice u poslednjih<br />
15 godina još uvek je bilo pod velikim uticajem odnosa snaga stvorenih u<br />
prethodnih 50 godina. Otuda mnoge nedoslednosti u primeni principa, a ponekad<br />
i popuštanje pred realnošću, kao što je bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom.<br />
Uprkos svemu, međunarodna zajednica je od devedestih godina XX veka<br />
vodila politiku appeasement prema Srbiji, uvek je izlazila ususret njenim ucenama i<br />
pristajala na situacije fait accompli. Zbog takvog stava ispašta ceo region. I<br />
Ahtisarijeva ponuda podseća na plan Z-4, dakle na ponudu hrvatskim Srbima<br />
koju je Beograd odbio. Kao što je plan Z-4 u principu bio protiv Hrvatske, tako je i<br />
ovaj protiv Kosova. Ahtisarijev plan kosovske Srbe trajno stavlja u poziciju<br />
instrumenta Beograda, a Albance ostavlja u konstantnoj frustraciji. Kosovo je<br />
suviše mali prostor za takav teritorijalni inženjering koji sputava razvoj celog<br />
regiona. Uostalom, u lamentiranju nad Kosovom, niko se nije setio da napravi<br />
poređenje sa Vojvodinom. Vojvodina nikada ranije nije bila srpska, pa je tokom<br />
XX veka uz konstantni etnički inženjering (naseljavenjem Srba iz cele bivše<br />
Jugoslavije) to postala.<br />
Prošlo je više od 10 godina od zaključenja Dejtonskog sporazuma, što je<br />
dovoljno da se sagledaju njegova ograničenja, a čija je funkcija prevashodno bila<br />
da zaustavi rat u BiH. Primena etničkog principa kao osnove pokazala se<br />
poraznim i za BiH pogubnim rešenjem. Otuda i odluka Kontakt-grupe da isključi<br />
mogućnost podele Kosova, što je u osnovi jedini pristup Beograda, kada je reč o<br />
rešenju kosovskog statusa. U proteklih 8 godina, podela Kosova bila je polazna<br />
tačka beogradske strategije što je podrazumevalo blokiranje integracije Srba u<br />
kosovske institucije, stalno demoniziranje Albanaca i podrivanje međunarodnih<br />
napora. Isključivanje podele kao mogućnosti zateklo je Beograd nespremnim, što<br />
107
Change language