You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Ramuš Tahiri:<br />
PRIVID ŽIVLJENJA U SRBIJI<br />
Sećam se da mi je pre tri godine Azem Vlasi prilikom jednog slučajnog<br />
susreta rekao: ʺIzgleda da vas sada potpuno razumijem. Nekako ste u sličnoj<br />
situaciji u kojoj smo bili mi, kosovsko rukovodstvo, osamdesetih godina prošlog<br />
stoljeća. Tada smo pravili svakojake ustupke, prema Srbima na Kosovu i prema<br />
samoj Srbiji, samo da nekako udovoljimo situaciji, i očekujući u međuvremenu<br />
podršku od drugih republika Jugoslavije. Međutim republike su iz ove situacije<br />
izvukle svoj interes, a principijelna i konkretna podrška je izostala... Sada kada<br />
vidim vas da stalno pravite svakojake ustupke na sve strane, plašim se da ʺne<br />
doživite našu sudbinu, i ne budete ostavljeni na cedilu od međunarodne<br />
zajednice...ʺ<br />
Izgleda da je Vlasi (koji je ovdje prisutan) bio u pravu. Kosovo je u želji da<br />
bude internacionalizovano, očekujući pravedno i bolje rješenje sada<br />
globalizovano, i sada smo u situaciji da se kosovsko pitanje rješava na tom nivou i<br />
sasvim je sigurno da se rješava po globalnim, a ne lokalnim principima i da do<br />
izražaja dolaze globalni, a ne lokalni interesi. Iako je to svakako bolje nego bilo<br />
kakvo rešenje u prošlosti u okviru Srbije, ipak izgleda da nije pravo rešenje koje<br />
očekuju građani Kosova, jer polazi od kompromisa, ne samo između Kosova i<br />
Srbije nego i ostalih zemalja sudionica, svetskih sila, članica Saveta sigurnosti<br />
OUN. Sa konačnim rešenjem kosovskog pitanja se zakasnilo i posledice su tu, i<br />
snosi ih cijelo stanovništvo i cijela regija. Dobili smo Ahtisarijev plan, kao<br />
kompromisno rešenje, a u stvari, Ahtisarijev paket, u puno detalja i konkretnih<br />
rešenja je daleko ispod evropskih standarda, čak i ispod sadašnje prakse i<br />
sadašnjih rešenja na Kosovu i u lokalnoj upravi i u sistemu donošenja odluka,<br />
efikasnosti uprave itd.<br />
Ahtisarijev plan decentralizira Kosovo na etničkom principu, bez da o<br />
tome odlučuje lokalno stanovništvo i mimo pristanka i suglasja mesnih zajednica<br />
(katastarskih celina) i općina čiji se teritorij deli. Umesto integracije nudi se model<br />
segregacije i odvojenosti jednih od drugih, nudi se model paralelnog života i<br />
stvaranja dojma da Srbi Kosova žive u okviru Srbije, a Albanci u svojoj kosovskoj<br />
državi.<br />
Međunarodna zajednica nije postigla zapažene rezultate na povratku<br />
izbeglih Srba i drugih nacionalnosti, tokom i posle rata sa Kosova. Program<br />
povratka shodno angažovanim sredstvima, nije dao očekivane rezultate. Na<br />
Kosovu još nema postojanog i trajnog povratka, vraćaju se uglavnom stara lica<br />
koji samo čekaju povoljnu priliku, da novoizgrađenu kuću sa imanjem prodaju i<br />
isele se u Srbiju. Cijene prodaje nisu niske, kako bi se moglo očekivati, čak su veće<br />
56<br />
nego u kupoprodaji između samih Albanaca, iako je prodaja zemljišta među<br />
Albancima rijetka pojava, jer je gustina stanovništva na Kosovu velika i daleko<br />
iznad proseka na celom Balkanu. Na Kosovu takoreći, nema zemljišta i imanja na<br />
prodaju sem srpskih. (Oko tri miliona stanovnika na oko 11.000 kilometara, daje<br />
gustinu od 270 stanovnika na kvadratni kilometar) Nema nekih vidljivih rezultata<br />
povratka na imanja, u kuće i stanove, naročito sa interno raseljenim licima koja<br />
konketno dokazuju da žele živeti na Kosovu. Akcija bi trebala biti usmjerena<br />
prema njima. Gubi se dosta vremena u raspravama o tome da li omogućiti<br />
povratak u mesta življenja, ili u druge sredine. Raseljena i izbegla lica, bez obzira<br />
na nacionalnu ili vjersku pripadnost, ako ostaju van mesta stalnog življenja duže<br />
vrijeme, jedno desetljeće, recimo, kao što je slučaj sa Srbima, onda se sve teže<br />
vraćaju jer u međuvremenu stvarali su novi život i sticali nove prilike za život i<br />
rad i uklopili se u novu sredinu, naročito mladi, koji onda Kosovo doživljavaju<br />
samo kao domovinu i mesto svojih roditelja, a ne kao i svoje mesto na koje se žele<br />
vratiti.<br />
Danas Srba nema u velikim gradovima Kosova, iako ih je prije rata bilo na<br />
desetine tisuća. Nemamo urbanih Srba, sem na severu Kosova, i razumljivo je<br />
onda da i predstavljanje Srba i njihovih interesa nije na zadovoljavajućem nivou.<br />
UNMIK i drugi faktori nisu radili na integraciju Srba i celokupnog<br />
stanovništva, nisu usmerili povratak u velike urbane centre i gradove, recimo,<br />
Prištinu, Uroševac Gnjilane, pa i u Mitrovicu, koja bi bila dobar primer za uspeh, i<br />
zbog principa i zbog reciprociteta. U tom slučaju imali bismo integraciju, a ne<br />
enklavizaciju. Povratak bi tekao bez velikih problema u sredinama gdje nije bilo<br />
velikih zločina i masovnih pogubljenja i streljanja, masovnih grobnica i nestalih<br />
lica u velikom broju. Sa tim u vezi, situacija je različita između kosovske ravnice i<br />
Metohije. Po poslijedicama rata, razlikuju se Priština i Uroševac od Djakovice i<br />
Peći, i shodno tome i stvarana klime za povratak, iako zločin je uvijek<br />
individualan, pa i odgovornost, i u tome bi efikasnost sudova i dovođenje<br />
odgovornih pred lice pravde puno pomoglo.<br />
Na Kosovu nema stimulativnih mera i raznih olakšica za mešovite<br />
sredine, slobodnih zona trgovine, zona primamljivih za investiranje, privrednih i<br />
poljoprivrednih kapaciteta, kao i kulturnih i obrazovnih, mješovitih, gdje bi ljudi<br />
bili orijentisanih jedni na druge.<br />
Možda u tome nije namerno dala doprinos i sama Srbija, koja je želela da<br />
Srbe drži pod svojim pazuhom, koja nije željeja da kosovski Srbi imaju svoj<br />
identitet, svoj politički stav i svoje mišljenje, i da prvenstveno oni odlučuju o<br />
svojoj sudbini i o svojoj budućnosti. Srpske vlasti su, sve redom, želele da Srbi na<br />
Kosovu budu produžena ruka njihovih interesa ʺu obrani srpstvaʺ.<br />
57
Change language