You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Šta je bio rezultat ove politike? Gledano iz ugla Beograda, ona je svakako<br />
bila uspešna jer je izolovala Srbe od albanske okoline. Ali, isto tako je bila i<br />
kontraproduktivna, ukoliko joj je zaista bio cilj da se poboljša položaj Srba. Zbog<br />
takve politike, Albanci su Srbe videli kao ispostavu Beograda. To ih je učinilo<br />
metom na koje je usmereno nasilje Albanaca, što je tragično ilustrovano napadima<br />
na Srbe u martu 2004. godine. Takođe, za Albance enklave predstavljaju nacrt za<br />
neprihvatljivu podelu Kosova i za mešanje Beograda u kosovsku politiku. U<br />
međuvremenu, kada govori o enklavama, oficijalni Beograd ih emotivno<br />
nabijenim rečnikom stavlja u kontekst geta čak i koncentracionih logora kako bi<br />
opovrgao tvrdnje Albanaca da je ikakav pomak načinjen na planu manjinskih<br />
standarda i međunacionalnog razumevanja.<br />
Evropske zone ljudske bezbednosti odbacuju rezon da su enklave prepreka.<br />
Naprotiv, taj pristip podrazumeva da su enkave i prilika da se zaista reši problem<br />
na dobrobit svih. Najpre, enklave su etnički čiste samo ako se uzme veoma uska<br />
definicija eklava.<br />
Mnogo je korisnije da se u obzir uzme širi geografski kontekst u kome se<br />
one nalaze. Čak je i Kosovska Mitrovica severno od Ibra, odnosno, najveća srpska<br />
enklava, sredina gde žive i Albanci u Bosanskoj mahali, kao i u nekoliko naselja i<br />
sela severno od grada. I srpska sela, recimo na istoku Kosova su monoetnička, ali<br />
su ipak okružena albanskim.<br />
Enklave su Srbi podržavali, a Zapad ih je ignorisao. Ono što je potrebno<br />
svim stanovnicima Kosova je mogućnost da se podvojenost prevaziđe na<br />
osnovama koje će postati temelj budućnosti. Tu bi vodeću ulogu trebalo da<br />
preuzme Evropska unija.<br />
Kao vodeći spoljašnji akter na Kosovu posle određivanja statusa,<br />
Evropska unija bi trebalo da oformi zone ljudske bezbednosti koje bi obuhvatale<br />
srpsko i albansko stanovništvo. U njima bi trebalo da ponudi novi model za<br />
suživot, tako što bi obezbedila uslove za razvoj, vladavinu prava i poštovanje<br />
ljudskih prava. Evropske zone ljudske bezbednosti bi morale da obezbede zaštitu<br />
Srbima u delikatnom prelaznom periodu Unmika na EU. Bez oslonca na Beograd,<br />
kosovski Srbi bi bili ohrabreni da vide na koji najbolji način mogu da se prilagode<br />
i prihvate ʺnovoʺ Kosovo, i, što je najvažnije, enklave bi trebalo pretvoriti u zone<br />
poverenja, a ne zone podvajanja dve zajednice, što bi uklonilo pretnje stabilnosti<br />
Kosova. Pošto bi one predstavljale evropski prostor, zone bi takođe uklonile strah<br />
Albanaca od podele Kosova. Nije nezamislivo da bi zone ljudske bezbednosti<br />
mogle da postanu model za razvoj i stabilnost ne samo na Kosovu već i u samoj<br />
Srbiji. Treba samo pogledati Brčko u susednoj Bosni i Hercegovini, koje je<br />
multietničko, a ima i najveće plate u državi.<br />
118<br />
U krajnjoj liniji, Evropske zone ljudske bezbednosti bi u centar pažnje stavile<br />
čovečnost, a ne etnicitet. Evropska unija kao nadzornik finalnog rešenja statusa<br />
Kosova na sebe preuzima odgovornost da to rešenje bude funkcionalno i<br />
prihvatljivo za sve. Međutim, osnova njenog angažmana mora da izbegne logiku<br />
sakralizacije etniciteta i razlika putem teritorijalizacije manjinskih prava. Ispada<br />
da je ta logika koja je deo Ahtisarijevog predloga veći problem od neizvesnosti<br />
koja se tiče glasanja u Savetu bezbednosti.<br />
Kroz odžak u Evropu<br />
Teofil Pančić<br />
119<br />
Br. 105-106, mart-april 2007.<br />
Gledam kroz prozor kako se u smiraj dana vraćaju podnapiti izletnici sa<br />
Fruške i ostalih gora, neumorni udarnici još jednog prvomajskog uranka. Oni<br />
verovatno znaju šta proslavljaju, ali tu tajnu dobro kriju od nas ostalih. A baš su<br />
jednog Prvog maja, tačno pre tri godine, gotovo sve zemlje srednjoistočne Evrope<br />
- uključujući i našu ne tako davnu federalnu partnerku Republiku Sloveniju, te<br />
susednu Mađarsku – postale punopravne članice Evropske unije. U<br />
međuvremenu, pridružile su im se Rumunija i Bugarska, naši donedavni<br />
ʺsiromašni rođaciʺ, decenijama dežurna panaceja za sve naše komplekse niže, više<br />
i (o)srednje vrednosti. Takođe u međuvremenu, takođe prvog maja, ali prošle<br />
godine, EU je prekinula pregovore o asocijaciji sa Srbijom, i savršeno je neizvesno<br />
kada će ih i hoće li ih uopšte obnoviti. Zapravo, može i ovako: to je savršeno<br />
izvesno, biće to tačno onda kada Srbija ispuni svoje obaveze prema Hagu, tj.<br />
ʺmeđunarodnoj zajedniciʺ. A kada će to biti? E, to je ono što je vaistinu savršeno<br />
neizvesno! Ili je možda izvesno, ali u onom ne baš dobrom smislu...<br />
Kao da se i sami osvrću na ove godišnjice, eminentni pripadnici tužne<br />
nam ʺpolitičke klaseʺ i sami su, baš na kraju prvomajskog praznovanja,<br />
prokomentarisali trenutno stanje i izglede srpske ʺevropričeʺ. Tako je Aleksandar<br />
Vučić izvoleo primetiti – s karakteristično očaravajućom pronicljivošću – kako je<br />
ta Evropa, bre, naša dušmanka, i kako nam ona u kooperaciji sa prekookeanskim<br />
kaubojima ʺotima Kosovoʺ, i da zato s njom ne treba imati ništa, jer nama je važno<br />
Kosovo, a ne tamo nekakva Jevropa, daleko joj lepa kuća. Karikiram? Nažalost,<br />
ne. Ali dobro, to su ʺružni, prljavi i zliʺ radikali, zar se od njih moglo očekivati<br />
nešto dobro?! Važno je šta kažu prvaci našeg dičnog ʺdemokratskog blokaʺ...
Change language