Acrobat PDF (1.55mb)

članovi Vlade posećuju prilično redovno, za sada su jedina manifestacija dobre
volje.
Pravljenje konkretnih koraka, kao otvaranje prigradske linije koja bi
povezala sve enklave na centralnom Kosovo, ili bilo kakva druga vidljiva
investicija u poboljšanje života kosovskih Srba za sada su samo slova na papiru.
- POLOŽAJ ROMA KAO MANJINE KOJA JE PERCIPIRANA
KAO NEPRIJATELJSKA U OBA DRUŠTVA
Kada se priča o obrazovanju kod romske zajednice, potrebno je reći da
njihova deca ili pohađaju škole prema Obrazovnom sistemu Kosova ili pohađaju
one koje pripadaju srpskim paralelnim strukturama. Visok nivo siromaštva u ovoj
zajednici predstavlja ozbiljne poteškoće u obrazovanju mladih, jer mnoge
porodice ne mogu da priušte udžbenike za svoju decu. Što se tiče obrazovanja na
romskom jeziku, postojale su inicijative u ovom smislu od strane međunarodnih
NVO, no, do sada ove inicijative postoje samo na papiru. Glavni problem ovde
predstavlja standardizacija romskog jezika, jer samo na Kosovu postoji 15
različitih dijalekata ovog jezika.
Što se tiče obnove bivše Romske Mahale u okolini Severne Mitrovice,
SPGS i premijer Kosova su zvanično u maju 2006. godine postavili temelje novog
naselja za Rome u Romskoj Mahali u blizini Severne Mitrovice. Plan je da se
sagrade dve zgrade sa 24 stana i 54 kuće do kraja 2006. godine, ali od postavljanja
temelja, malo je napretka na izgradnji ovih objekata.
Situacija sa kampom romskih interno raseljenih lica u selu Plemetina se
poboljšava. Krajem maja 2006. godine, UNHCR i PIS su predale stanove u ovom
selu za 40 porodica koje su živele u kampu u Plemetini u veoma lošim uslovima
stanovanja.
U selu Magura u opštini Lipljan, Vlada Kosova je sagradila stambenu
zgradu za raseljene Rome iz Lipljana koji su živeli u kampu u Plemetini.
Stambena zgrada ima kapacitet udomljavanja 18 romskih porodica.
Trenutno ima još 40 porodica u kampu u Plemetini, uključujući i pet
srpskih porodica, izbeglica iz Hrvatske, koje su raseljene još od 1990. godine.
Prema UNHCR, ova završna grupa će se odseliti u drugu socijalno stambenu
zgradu čija je izgradnja zakazana za jun 2006. godine. Onda kada se svim
preostalim porodicama obezbedi novi smeštaj, UNHCR planira da do kraja 2006.
godine zatvori kamp u Plemetini.
Zaključak
- SEPARACIJA UMESTO INTEGRACIJE
Iako su pre konflikta na Kosovu, Albanaci imala sopstvene škole koje su
funkcionisale u takozvanom paralelnom sistemu, sada smo svedoci izmenjenih
uloga. Naime, obrazovanje srpske manjine nakon rata na Kosovu prešlo je u ruke
srpskih paralelnih struktura, nastalih po dolasku međunarodnih mirovnih snaga
u junu 1999. godine u bivšu južnu srpsku pokrajinu.
I dok su paralene strukture Albanaca, nastale početkom devedesetih, bile
odgovor na ukidanje autonomije Kosovu, one se kod Srba pojavljuju kao odbijanje
prihvatanja nove realnosti, uspostavljene Rezolucijom SBUN 1244, kojom je
Kosovo stavljeno pod međunarodni protektorat. Tačnije, prema uverenju samih
kosovskih Srba, kao privremeno rešenje, dok se Kosovo ne vrati ponovo pod
srpsko okrilje.
Većina kosovskih Srba koja je pre osam godina napustila Kosovo zajedno
sa snagama bezbednosti i ostalim instrumentalizovanim institucijama
Miloševićevog sistema, utočište je pronašla u Srbiji ili u severnom delu Kosova.
Bivši predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević koji je posle završetka sukoba na
Kosovu ostao nešto više od godinu dana na vlasti, potrudio se da zapečati
sudbinu kosovskih Srba, legalizujući izmeštene pokrajinske društvene strukture,
kao i organe vlasti.
Ove paralelne strukture, koje još uvek postoje u Srbiji, sastoje se od
pokrajinskih izvršnih organa vlasti, zdravstva i celog obrazovnog sistema. To, pre
svega, podrazumeva da ceo kadar zaposlen u ovim branšama i dalje zavisi od
budžeta Srbije, iako nikome od građana Srbije nije u potpunosti jasno čemu služi,
primera radi, izmešteni SUP Priština u Niškoj Banji, izmeštena uprava zatvora
Dubrave u Zabeli, ili izmešteni prištinski Univerzitet u Blacu, koji je pre nekoliko
godina premešten u severni deo Kosovske Mitrovice.
U svetlu najnovijih političkih događanju u vezi sa Kosovom, čini se da će
kosovski Srbi još dugo ostati taoci politike Beograda, koja u godini raspleta,
odnosno 2006. godini nudi za rešenje kosovskog problema, podelu bivše južne
srpske pokrajine. Iako je reč o institucionalnoj, a ne teritorijalnoj podeli Kosova,
izgleda da takva politika ima za cilj da sačuva pečat koji je ostao kao nasleđe
Miloševićevog režima, umesto da ga razbije.
70
71