You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Pjotr Iljčenkov<br />
ograničavala se malim kaznama (od 2 do 10 dolara). U skladu sa<br />
ovim zakonima, maksimalno je mogla biti podnesena krivična<br />
prijava protiv pojedinačnih lica iz „Otpora“ za nanošenje materijalne<br />
štete tuđoj imovini (pisanje grafita na fasadama privatnih objekata),<br />
kao i za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka. Na taj<br />
način je bilo moguće otvoriti krivični postupak i naplatiti kaznu u<br />
iznosu od 50 do 150 dolara. Jasno je da su ove kazne bile minorne<br />
u uslovima moćnog finansiranja iz inostranstva, ali su bile dobar<br />
povod za pojačanje propagandne kampanje, usmerene na isticanje<br />
zločinačke politike režima. Štaviše, ovakva profanacija borbe sa<br />
„Otporom“ ulivala je snagu i hrabrost njegovim pristalicama, koji su<br />
se već navikli na nekažnjivost. Nekoliko šamara (FHP nema podatke<br />
ni o jednom slučaju dugotrajnog poremećaja zdravstvenog stanja<br />
kod nekog od članova “Otpora” zbog trauma nanesenih od strane<br />
pripadnika MUP-a Srbije), noć provedena u pritvoru (u ćelijama<br />
u kojima nisu smešteni zatvorenici sa agresivnim ponašanjem i<br />
drugim poremećajima) i fiktivno kažnjavanje, posle čega je aktivisti<br />
“Otpora” bila zagarantovana slava i poštovanje kolega, a samim<br />
tim i nadahnuće za nastavak borbe protiv režima. Vlast Jugoslavije<br />
nije mogla (ili službe bezbednosti nisu htele) da razotkrije šemu<br />
rukovođenja pokretom, da preseče tokove finansiranja i zatvori<br />
radionice za izradu propagandnog materijala. Ni u antologiji Fonda<br />
za humanitarno pravo, kao ni u ostalim izdanjima iz tog perioda (i<br />
režimskim i opozicionim) nema podataka o napadima pripadnika<br />
MUP-a na radionice ili štamparije za izradu propagandnog materijala,<br />
koji je u periodu proleće–leto–jesen 2000. “Otpor” štampao u tonama.<br />
Moguće je da se tajna ovog “neuspeha” krije u izjavi anonimnog<br />
sagovornika iz jugoslovenske vojne obaveštajne službe sa kojim<br />
je razgovarao Tim Maršal: “Vojna obaveštajna služba je znala gde<br />
se nalazi štamparija, ali o tome nije obavestila druge službe, jer se<br />
nacionalni konsenzus svodio na to da Sloba treba da ode”. 124<br />
124 Maršal Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 192, str. 179.<br />
110
Change language