rusenje_republike_srpske

Irina Lebedeva
no ne žele da poveruju u realnu opasnost od “obojenih revolucija”
za njihovu zemlju.
U gore citiranom intervjuu Šarpa časopisu “Peace Magazine”,
urednik M. Spenser, na napomenu o beskrajnim prostorima
za manipulisanje građanskim društvom, oduševljeno uzvikuje:
“Pa to je savršeno! Upravo zbog toga što narod ne veruje da je
to moguće, on ne vidi čak ni ono što mu se dešava ispred nosa”.
Primedba urednika je, u stvari, reakcija na tezu Šarpa da se “nasilje
ne može tako jednostavno eliminisati”. Po Šarpu, nasilje nije samo
okrutnost ili agresija. Nasilje je način upravljanja konfliktima. Isto
kao i nenasilje. Postoje vrednosti oko kojih ljudi ne prihvataju
kompromise, a samim tim ni konflikti se neće rešiti sami od sebe.
Nenasilno rešenje – to je zamena vrednosti nevidljiva ljudskom
oku, uz primenu kako najjednostavnijih, tako i najsofisticiranijih
tehnologija, koje je veoma jednostavno primeniti na ljude bez
formiranih vrednosti – tinejdžere i omladinu.
Potencijal “besne omladine”, kao perspektivan objekat za
testiranje novih komunikacionih tehnologija, uveliko se koristi najmanje
poslednjih četrdeset godina. Još 1967. doktor Fred Emeri,
tadašnji direktor Tavestok instituta, koji se smatra ekspertom za
“hipnotički uticaj” televizije, definisao je kao novi fenomen “sinergiju
tinejdžerskog roja” na rok koncertima i smatrao da se ova
pojava može efikasno usmeriti na rušenje države-nacije krajem devedesetih
godina. U arhivama časopisa “Human Relations”, 190 koji
je izdavao Institut, može se pronaći izveštaj Freda Emerija, “Narednih
trideset godina: koncepcije, metode i predviđanja”, u kome se
potencijal “besne omladine” razmatra kao oružje za psihički poraz
– “histerija buntovništva”.
Još pre Prvog svetskog rata britanska vojska je osnovala
Tavestok institut kao instrument psihološkog rata, ali je institut
vaskrsao u vreme hladnog rata, kada su teorije doktora Emerija bile
190 http:/www.tavinstitute.org/humanrelations
186