rusenje_republike_srpske

Pjotr Iljčenkov
istoriju. 141 Završila se bez masovne pucnjave i krvoprolića, 142 duhovi
bratoubilačkog građanskog rata i direktne strane intervencije ostali
su samo strašni duhovi.
Zaključak
Tehnika rušenja nepodobnih vlada metodom masovnih i
izuzetno organizovanih akcija građanske neposlušnosti bila je uvežbana
u Srbiji 1999-2000. u punom sjaju i savršenstvu. Ovaj recept
se mogao primeniti samo u društvu sa srednje autoritativnim
režimom, sa već narušenim poverenjem između građana i vlasti, ali
u kome nezavisna sredstva informisanja, bez obzira na svakodnevnu
borbu za opstanak, nisu bila potpuno uništena. Iz raznorodnih i,
uz pomoć modernih tehnologija, smućkanih populističkih ideologija
bila je formirana velika, ali “bezglava” (sa prikrivenim
ruko vodstvom, određujući samo pravac, a ne konkretne zadatke)
“partija-golijat”. Treba još jednom ponoviti da, bez obzira na rasprostranjeno
verovanje, smisao ideologije ovakvog pokreta ipak nije ni
proameričko (još manje antirusko) raspoloženje, kao uostalom ni
“kosmopolitsko”, posebno na nivou običnih članova ili pristalica.
Ovaj pokret je služio za “raspirivanje vatre” u društvu i određivanje
tonaliteta prevrata, koji je, naravno, imao i svoje tajne poluge.
Posle svrgavanja “diktatora” pokret se prirodnim putem ugasio,
upraznivši mesto za izabrano novo političko rukovodstvo zemlje.
Sled događaja je pokazao da su, u većoj ili manjoj meri, ponašanje
jugoslovenskih vlasti prema “ekspres-revolu ci ji” ponovili i drugi
141 Bujošević Dragan, Radovanović Ivan, 5. oktobar: dvadeset i četiri sata
prevrata, Beograd, 2001, str. 278–290.
142 Rezultati 5. oktobra bili su: 107 ljudi je bilo ranjeno, od njih 17
policajaca, pet sa prostrelnim ranama. Dvoje ljudi je poginulo, oba iz redova
demonstranata – stariji čovek je umro od infarkta, a devojku je pregazio kamion.
122