rusenje_republike_srpske

TEHNIKA PUČA
koja je kasnije postala Kosovska verifikaciona misija, za špijunažu.
Umesto da se bave zadacima nadzora koji su im bili dodeljeni, oficiri
su išli okolo i pomoću uređaja za globalno pozicioniranje locirali
i identifikovali mete, koje će NATO kasnije bombardovati. Teško
je razumeti kako su Jugosloveni dozvolili da se 2.000 vrhunski
obučenih tajnih agenata šeta po njihovoj teritoriji, naročito kad se
uzme u obzir da su, kako pokazuje Maršal, vrlo dobro znali šta se
dešava.
Šef Kosovske verifikacione misije bio je Vilijam Voker,
čovek određen da sa vlasti skine Manuela Norijegu u Panami i
bivši ambasador u El Salvadoru, čija je vlada, uz američku podršku,
rukovodila odredima smrti. Voker je „otkrio“ „masakr“ u Račku, u
januaru 1999, koji je upotrebljen kao izgovor za započinjanje procesa
koji je doveo do bombardovanja, 24. marta. Postoji mnogo dokaza
da je Račak namešten i da su pronađena tela u stvari pripadala
borcima OVK, a ne civilima, kako je navedeno. Vokerova uloga je
sigurno bila važna, pošto danas put na Kosovu koji vodi do Račka
nosi njegovo ime. Maršal piše da je datum za rat – proleće 1999. –
ne samo bio izabran krajem decembra 1998, već i da je u to vreme
saopšten OVK. To znači da se Madlen Olbrajt, izjavivši, pošto se
„masakr“ dogodio: „Proleće je poranilo“, u stvari ugledala na
Jozefa Gebelsa, koji je 1933. godine, čuvši vest o požaru u Rajhstagu,
navodno primetio: „Šta, već?“
U svakom slučaju, kada je, uoči NATO bombardovanja,
povučena Kosovska verifikaciona misija, Maršal kaže da su oficiri
CIA koji su bili u misiji predali OVK satelitske telefone i opremu
za dži-pi-es. „Amerikanci su obučili OVK, delom je opremili i
bukvalno joj dali teritoriju“, piše Maršal – iako, poput svih ostalih
reportera, propagira mit o sistematskim srpskim zločinima nad
potpuno pasivnim albanskim civilnim stanovništvom.
Rat je, naravno, počeo i Jugoslavija je nemilosrdno bombardovana.
Međutim, Milošević je ostao na vlasti. London i Vašington
153