rusenje_republike_srpske

Pjotr Iljčenkov
Miting je bio zamišljen kao početak okupljanja narodnih masa u
centru grada, na trgu ispred Skupštine. Grupa demonstranata koja
je na trg stigla oko 12 časova, ne sačekavši koncentraciju glavnih
snaga, iskočila je iz autobusa i “u letu”, golim rukama, pokušala
da zauzme zgradu Skupštine Jugoslavije, ali je policija uspešno
odbila napad uz primenu palica i suzavca. To je ohladilo napadače,
koji su privremeno odstupili. Posle ovog neuspeha, uvidevši da
je besmisleno trošiti snage na ovaj način, uzbuđeni lideri DOS-a
brzo su korigovali plan. Uz nacionalističke pesme i uzvikivanje
antirežimskih parola, demonstranti su počeli da se koncentrišu oko
Parlamenta i Televizije. U 15,23 masa demonstranata okupljenih
na trgu krenula je po drugi put u napad i do 16 časova zauzela
zgradu Parlamenta Jugoslavije. U 16,23 krenuo je napad na zgradu
Radio-televizije Srbije. Tu je prvi put primenjeno službeno oružje.
Bio je to očajnički gest usamljenog policajca, koji je nasumičnim
pucanjem pokušao da obuzda masu ljudi koja je nasrnula na njega.
Uspaničeni Milošević je konačno shvatio da MUP ne može da reši
situaciju i naređuje generalu Pavkoviću da preduzme mere, jer je
„zapaljen simbol državnosti”.
„Zapaljen jeste, ali nema žrtava“, hladnokrvno je odgovorio
Pavković.
„Nisi izvršio ni jedno moje naređenje”, smirenim glasom je
predsednik Jugoslavije završio razgovor. 140
U 17,05 predsednik Srbije Milan Milutinović pozvao je
telefonom lidere DOS-a i zamolio za početak pregovora. Milošević
je poslednji put nazvao Pavkovića i shvatio da njegova konkretna
naredba neće biti izvršena. U 17,35 u centar grada pristiže deo
specijalne jedinice Državne bezbednosti, ignorišući četiri bačene
saksije sa cvećem i 29 rupa od metaka koje su probile prvi “hamer”
u koloni, ne repetirajući oružje i ne iskazujući neprijateljstvo. Kada
su stigli do zgrade Televizije, komandant jedinice, Milorad Ulemek,
140 Isto, str. 161.
120