Å UMARSKI LIST 5-6/1965

stova pomoću semena. On se sastoji u ponovnom dobijanju hibridnih žirova od
najboljih kombinacija, ali pri tome treba imati na umu da svako povratno ukrštavanje,
čak i kod jednih i istih biljaka, a proizvedene u različitim godinama,
mogu dati vrlo neujednačene hibride po kvalitetu.
Hibridne biljke moguće je razmnožavati vegetativnim putem pomoću izdanaka
i putem kalemljenja. Ovaj metod ima široku primenu u parkarstvu i vrtlarstvu.
Kod ovog se metoda ponekad ogleda relativno brzo oslabljivanje i
degeneracija biljaka. Međutim, to je tako samo u slučajevima kad se grane
(izdanci) seku sa stadijno starih delova drveta. Izdanci uzeti sa stadijno mladih
biljaka ne projavljuju nikakve priznake degeneracije.
Masovno razmnožavanje hibridnih hrastova putem zelenih izdanaka, čiji
se rezultat uspeha kreće od 80—100% Pjatnickij je uspešno obavljao samo
pod uslovom kada se strogo vodilo računa o sledećim momentima:
1. kada se reznice pripremaju od mladih, oko 5 godina starih i zdravih biljaka
semenog porekla,
2. kada se reznice sakupljaju od izdanaka koji nisu sasvim odrvenjene, a
koje su već prekratile rašćenje i oformile vršni pupoljak. Takvi izdanci imaju
zelenu boju kore i elastični su,
3. kada se reznice sakupljaju od prvih prolećnih izdanaka,
4. pre sadnje u leje, reznice treba tretirati hemijskim stimulatorima (a-naftil
auksinska kiselina),
5. a-naftil auksinska kiselina uzima se u vidu rastvora i u vidu praha, a
koncentracija treba da bude 0,01% mgr na jedan litar rastvora. Reznice u takvom
rastvoru stoje 12 časova.
6. Primena a-naftil auksinskog praška vršena je pri koncentraciji od 30
mgr na 10 kgr talka. Reznice se stavljaju u prašak pre same sadnje, i,
7. odlučujuću ulogu za što bolji uspeh igra neka reznica u toploj leji posle
sadnje. Tamo u prvom redu treba obezbediti dovoljnu količinu vlage i temperature.
* *
U cilju proveravanja potomstva, instituti u Moskvi i Harkovu pristupili su
sređivanju podataka i podizanju novih ogleda sa geografskim provenijencijama
hrasta. S obzirom da je to posebna tema, u ovom ćemo se izveštaju zadovoljiti
samo konstatacijom da takvi geografski ogledi u Sovjetskom Savezu postoje od
pre više godina, a da se oni još i danas dopunjuju i proširuju.
Vegetativna hibridizacija hrasta i pitomog kestena
Polovu hihridizaciju između hrasta i kestena veoma je teško izvesti, jer obe
vrste cvetaju u različitom vremenskom intervalu. Sa ciljem da se objedine dobre
osobine hrasta i kestena, tj. otpornosti hrasta prema mrazu i bolestima i
brzi prirast kestena kao i kvalitet njegovih plodova, pristupilo se vegetativnoj
hibridizaciji ovih dveju vrsta. Počev od meseca januara pa sve do meseca aprila
1951. godine, odsek za selekciju Saveznog šumarskog instituta iz Puškina (kraj
Moskve), pod rukovodstvom R. F. Kudašove, izvršio je više eksperimenata
sa vegetativnom hibridizacijom raznih vrsta hrastova i kestenova.
254