Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
15. IX <strong>1965</strong>. Pregled autohtonih sastojina evropskog ariša u Sloveniji i<br />
kultura hibridnog crnog bora u Hrvatskoj.<br />
16. IX <strong>1965</strong>. Pregled najboljih stabala jele i smrče u Gorskom Kotaru i<br />
prašumskog rezervata bukve i jele pokraj Plitvičkih Jezera.<br />
17. IX <strong>1965</strong>. Pregled plus-stabala običnog bora u Zapadnoj Bosni (okolina<br />
Bosanskog Petrovca) i nekih nizinskih lužnjakovih šuma u Hrvatskoj.<br />
Za učešće na Savetovanju o šumarskoj genetici i oplemenjivanju drveća<br />
u Zagrebu prijavio se veći broj poznatijih stručnjaka iz raznih zemalja. Među<br />
njima se nalaze i vrlo poznati radnici iz ove naučne oblasti, kao npr. Tollef<br />
R u d e n, Vollebekk (Norveška), Hakon R o b a k, Stend (Norveška), Robert<br />
Z. C a 11 a h a m, Washington (SAD), James P. King, Rhinelander (SAD), Roger<br />
Lines, Edinburgh (Engleska), J. S. Murray, Aberdeen (Engleska), John<br />
D. Matthews, Aberdeen (Engleska), E. Andersso n, Stockholm (Švedska),<br />
Bo N i 1 s s o n, Brunsberg (Švedska), Lauri K a r k i, Helsinki (Finska), K.<br />
St e r n, Schmalenbeck (Zapadna Njemačka), Alain de Jamblinne, Bokrijak-Geng<br />
(Belgija), Muhle L a r s e n, Grammont (Belgija), R. N. O'Carroll,<br />
Dublin (Irska), Roberto Villasenor Angeles, Coyoacan (Meksiko), Bent S o e-<br />
g a a r d, Hoersholm (Danska, H. Hattemer, Schmalenbeck (Z. Njemačka)<br />
i dr.<br />
Savetovanje o genetici i oplemenjivanju šumskog drveća u Nancy-u i Zagrebu<br />
pokazuje da se ovoj delatnosti sve više poklanja pažnja u svetu i u nas.<br />
Svakako to ima svoje opravdanje. Genetika i oplemenjivanje su sve čvršća<br />
osnova gajenja šuma i unapređivanja šumske proizvodnje. Dostignuća u tom<br />
pogledu su sve veća i brojnija. Zato se javlja potreba da se iskustva stečena<br />
u pojedinim zemljama na međunarodnim sastancima izmenjuju, sporna pitanja<br />
zajednički rasprave, donesu zaključci i preporuke opšte važnosti i si. Takav<br />
metod rada odavno su usvojili genetičari i selekcioneri šumskog drveća. Posle<br />
kongresa u Stokholmu i sada u Nancy-u i Zagrebu, Međunarodni savez šumarskih<br />
instituta zakazao je sledeći kongres u 1967. god. u Minhenu (Zapadna<br />
Njemačka). Pred ovaj kongres izneće se zaključci i preporuke Savetovanja i u<br />
Zagrebu. To znači da se ovom Savetovanju pridaje veća pažnja. Zato je potrebno<br />
da naši saradnici na genetici i oplemenjivanju šumskog drveća, kao i odgajivači<br />
šuma u užem smislu, u što većem broju i što aktivnije učestvuju na<br />
Savetovanju u Zagrebu (a po mogućnosti i u Nancy-u). Nadamo se da će se tom<br />
prilikom čuti i naši referati, predloži, napori, rezultati i doprinosi genetike i<br />
selekcije unapređenju šumske proizvodnje. Strani gosti imaće priliku da vide<br />
naše najbolje šume i odličan polazni materijal za oplemenjivanje šumskog<br />
drveća, za koji pokazuju interes i selekcioneri iz drugih zemalja, a isto tako i<br />
naše početne radove na oplemenjivanju šumskog drveća. Naši rezultati u tom<br />
pogledu svakako ne mogu biti jednaki onima u naprednijim stranim zemljama<br />
(Švedska, Danska, Francuska i dr.), ali su ipak interesantni za sve genetičare<br />
i selekcionere šumskog drveća. I to je jedan od razloga što se spomenuto Savetovanje<br />
održava delom i u našoj zemlji Nadajmo se i učinimo sve da strani<br />
gosti ponesu sa ovog Savetovanja, pored dobrih utisaka o našim šumama i našem<br />
šumarstvu, još jedan dokaz naše želje za međunarodnom saradnjom na<br />
svim područjima naučne i stručne delatnosti.<br />
Dr inž. Milorad<br />
Jovančević<br />
260
Change language