Ш V A '

PETA GLAVA: POVRATAK
i
Velika kolonija jugoslovenskih iseljenika u Buenos Airesu uzaludno je u zoru
31. jula čekala fudbalere. Umesto nekoliko hiljada, koliko ih je bilo prethodnog
jutra, Jugoslovene je dočekalo, jednako srdačno, oko 300 ljudi.
Prvi dan boravka protekao je u odmoru i prvoj šetnji gradom, koji je sa 2,5 miliona
stanovnika u poređenju sa Montevideom izgledao ogroman. Saobraćaj je bio veoma
živ, glavne ulice široke i dugačke, a za Jugoslovene je prava atrakcija bila podzemna
železnica. Ali bilo je i uskih ulidca, kakvih vise nije bilo ni po beogradskoj periferiji.
Parkovi su bili brojni i uredeni, sa palmama koje su davale poseban izgled. Dok su
šetali glavnom pešačkom ulicom Florida, Jugosloveni su zamišljali da su u Knez
Mihailovoj.
,,Uh, bilo bi dobro da smo već tamo, ali čeka nas još dug mesec do povratka
kući”, reče Lala Najdanović.
„Ма, važno je da smo krenuli nazad, sad je već lakše. Ovo je lep grad, Rio je
još lepši... Najteže će biti na brodu, ali izdržaćemo”, tešio je sebe i drugare Teo
Spasojević.
Kolonija jugoslovenskih doseljenika je vrlo brojna, ima ih iz svih krajeva.
Glavni čovek je Nikola Crnogorčević, jedna čestita starina koja već 50 godina živi
u Argentini, ali ni za trenutak nije zaboravio svoje crnogorske korene. Još uvek radi
kao knjigovođa u firmi pokojnog Nikole Mihanovića, jednog od najbogatijih Argentinaca.
Drugog dana boravka organizovao je prijem u Jugoslovenskom klubu,
gde je sa ponosom predstavio svog sina koji se zvao - Karađorđe!
„Ko bi rekao da ćemo u Buenos Airesu sresti Karađorđa”, šalili su se igrad, ali
iznenadenje je tek sledilo - Karađorđe Crnogorčević nije znao gotovo nijednu
srpsku reč! Zemljacima se obratio na tečnom engleskom i, naravno, španskom. Zanimljivo
je da je starina Crnogorčević imao još jednog sina kome je, zbog divljenja
prema Englezima, dao ime Nelzon, po čuvenom admiralu. Tako su u dalekom Buenos
Airesu jedan pored drugog stajali Karadorde i Nelzon... Na prijemu je bio i jugoslovenski
ambasador u Buenos Airesu g. Stražnicki, bivši fudbaler HASK-a, kao
i sekretar g. Dragutinović. Oni brinu o oko 250.000 iseljenika. Tu je i g. Žika Tomić,
nekadašnji prvak Beogradske opere, koji je došao ovamo da potraži sreću. Priča kako
su ga naši fudbaleri „mnogo koštali” jer je 14. jula, posle radio-prenosa i vesti o pobedi
nad Brazilom, „častio celu kafanu”. Bilo je vrlo zabavno a Jugoslovenima se Buenos
Aires dnio „nekako poznatim” jer ga je pre njih „posetio” i Jovanča Micić, čuveni
Jagodinac koga je komediograf Nušić ovekovedo u Putu oko sveta.
Sutradan, 3. avgusta, odigrana je utakmica izmedu gradske reprezentacije Buenos Airesa
i BSK-a, mada će se kasnije ispostaviti da su Argentinci kod FIFA prijavili utakmicu kao
zvanični meč A reprezentacija Argentine i Jugoslavije, pa je kao takva i registrovana. BSK,
iako će kasnije postati reprezentacija Jugoslavije, izašao je na teren stadiona „River Plata”, u
plavim dresovimabez državnoggrba, u ovom sastavu: Jakšić-Tošić, Spasojević-Arsenijević,
Stefanović, Đokić-Timanić, Marjanović, Bek, Vujadinović, Hmjaček. Bilo je 30.000 gledalaca.
Sudio je lokalni sudija Hose Bartolome Masijas (Jose Bartolome Macias), koji je
odmah stavio do znanja da je zaista „domad”. Argentinci su u razmaku od 6 minuta, od 24.
do 30, dali tri gola od kojih su dva bila iz dstih ofsajda. Od 40. minuta počinje preokret,
Marjanović je posle odlićne kombinacije sa Timanićem i Bekom dao gol za Beograđane. U
drugom poluvremenu BSKje bio mnogo bolji, ali nije uspeo da postigne još koji gol.
Bora Jovanović je „Politici” poslao kratak kablogram sa osnovnim podacima
o meču, a uveče je napisao dugačko pismo koje je poslao poštom i koje će biti objavljeno
sa zakašnjenjem od najmanje petnaestak dana, koliko treba da stigne do Be-
2 1 0 POVRATAK ■ U spom ena iz Buen os A iresa
POVRATAK
211