Ш V A '

obećala i ispunila. Kasnije su se svi slatko smejali a devojka, zvala se Ivet, veoma se
zbližila sa našim igračima.
I I I
Poštar Vule uđe u kafanu „Solunac” i još sa ulaznih vrata povika:
„Gazda Rade, da častiš, stigla ti razglednica iz inostranstvo... Neka mnogo
lepa varoš, pa još u boji... Doduše, ne piše da je za tebe, al’ tam’ gde je mesto za
adresu lepo piše: Kafana ’Solunac’, ulica Beogradska... Računam, ne mož’ da bidne
greška.”
Rade, Mile Brica i g. Lale taman su započeli uobičajenu jutarnju debatu posle
ritualnog čitanja novina. Doduše, tih dana razgovaralo se gotovo isključivo o fudbalu,
odnosno o odlasku reprezentacije u Montevideo. Cak se i g. Lale, deklarisani amatei
kada je o fudbalu reč, pomalo zagrejao. „Politika” je do Marseja svakodnevno imala
kratke vesti koje je Bora Jovanović telegrafski slao iz mesta kroz koja su prolazili, ali
kada se ekspedicija ukrcala na brod vesti su se proredile pa su se ljubitelji fudbala
pomalo zabrinuto pitali „gde su i kako su naši fudbalski junaci”.
„Daj da vidim, ne znam ko meni može da piše iz inostranstva” zainteresova se
kafedžija.
Adresa je bila tačna a tekst kratak:
„Milice, lepotice, nadam se da si porasla. Pozdrav sa našeg puta u slavu.’
U potpisu je stajalo samo jedno tajanstveno slovo T i u zagradi broj 7.
„Mico, dete, dodide malo ovamo”, pozva gazda Rade sinovicu. „Odto, razglednica
je za tebe. Ako nećeš da nam kažeš od koga je, ne moraš...”
Dokje Milica crvenelašto od stida što od uzbudenja, Mile Brica je gledao razglednicu
i sricao ,,Mar-se-ile”...
„Gospodo, razglednica je iz Marseja, na francuskom se ime grada piše ’Marseille’”,
rešio je dilemu g. Lale.
„Ne znam, rekla bih, zapravo nadam se da je razglednica od Tirketa”, reče sad*
već pribrano Milica.
„Pa jasno, on nosi dres sa brojem 7”, sinu gazda Radetu dok je značajno pogledao
Milieu. „А ti, dete, ništa ne govoriš...”
„Pa i nema šta da se kaže. Bar nema još”, reče zagonetno Milica i ode ka kuhinj:
da pomogne oko spremanja ručka, stežući razglednicu na grudi.
„Izgleda mi, Rade, da će Tirke, kad se vrate s puta, ovde biti čest gost”, red
Brica.
„Daj bože da se stvarno zagledao u Milieu. Nije što je naša, al’ stvarno je err
lepa em pametna”, s ponosom je prokomentarisao gazda Rade.
U meduvremenu, dok su „Urugvajci” plovili Atlantikom, u Zagrebu je 22. juna
0J ržana Skupština Zagrebackog nogometnog podsaveza, onako kako je bila sazvana od
strane JNS-a. U 9 sati bila su prisutna samo tri kluba, ali je tokom prepodneva postignut
Jcompromis. G. Milan Živanović, izaslanikJNS-a, priznavši da radi mira u kud prekoračuje
ovlašćena, pristao je da bude izabrana stara uprava sa g. Hojanićem kao predsedni-
]com uz obećanje da će priznati JNS u Beogradu. Odmah po izboru nova-stara uprava
Z,NP-a poslala je telegram u Beograd, čime su odnosi, konačno, ponovo uspostavljeni.
U „Soluncu” su se dnevno komentarisale i ostale vesti: odluka da se državno
prvenstvo igra od 7. septembra do 9. novembra; na meču NAK - Poštanski atletski
klub u Novom Sadu u 7. minutu od sreanog udara umro je Stevan Sekereš, pekarski
pomoćnik, clan PAK-a u kome je igrao pet godina; u Beogradu je o Vidovdanu održan
impresivan sveslovenski slet na kome je Leon Štukelj pobedio u višeboju, na
razboju i vratilu, a bio drugi na krugovima i četvrti na konju s hvataljkama...
Gospodin Lale je skoknuo na nekoliko dana do Zagreba, tamo se igralo državno
prvenstvu u tenisu uz učešće čak 70 igrača. Kod muškaraca prvak je postao Šefer
(FLASK) koji je u finalu pobedio Kukuljevića (ZDK) sa 6-4, 7-5, 6-4, dok je kod teniserki
najbolja bila gđa Gostiša koja je u finalu pobedila gdu Uzelac sa 7-5,10-8. U
finalu „gospode u dvoje” prvaci su postali Sefer i Radović pošto su Podvineca i Kukuljevića
pobedili sa 4-6, 7-5, 13-11, 6-2.
„Priznajem da ste me zainteresovali za taj vaš fudbal, ali verujte mi: tenis je
sport budućnosti. Jeste da sada njime mogu da se bave samo oni iz imućnijih porodica,
ali doći će vreme kada to neće biti uslov i kada će samo talenat odludvati ko je
bolji”, tvrdio je g. Lale po povratku iz Zagreba.
„Dobro je što naša štampa sve vise piše o tenisu, vidite koliko ljudi prisustvuje mečevima
u Vimbldonu. Mladi Amerikanac Alison pobedio je u tri seta svetskog prvaka, Francuza
Anrija Košea, i to dokazuje moju teoriju da u individualnom sportu odlučuje kvalitet.”
Dok su gazda Rade i g. Lale pričali o fudbalu i tenisu, Brica je u novinama
našao vest o Kongresu trezvenjaka u Beogradu, tačnije u bašti restorana „Kleridž”.
„Rade, ovi bi da ti zatvore kafanu. Vidi šta kaže gospodin doktor Popović,
predsednik društva ’Trezvenost’: U Srbiji se godišnje popije alkoholnih pica za
sedam milijardi dinara, a u svetu i za svih 400 milijardi...”
„Ра što nisu držali Skupštinu u biblioteci, nego u bašti jedne kafane?”, nije se
dao Rade. „Baš me zanima da li je taj gospodin Trezvenjaković u tu svoju računicu
uneo i svu onu ’brlju’ koju Srbi popiju u domaćoj radinosti... U to ime častim turu
pića.”
1 0 8 PUTOVANJE
PUTOVANJE
109