Ш V A '

More documents

Recommendations

Info

’Nevesinje’ i ’Kosovo’, na Dušanovcu je, na inicijativu braće Feri, rođen istoimenj klub, na Malom Kalemegdanu ’Dušan Silni’... Po ugledu na te male klubove kojj se nisu mogli meriti sa ’Velikom Srbijom’, BSK-om ili Sokolom, i mi klinci sa Vračara hteli smo da osnujemo naš klub. Još 1911. nas dvadesetak okupljalo se oko prve prave fudbalske lopte, a septembra 1912. osnovali smo ’Slaviju’. Sem nekoliko izuzetaka, svi smo bili Vračarci, rođeni u porodičnim kućama oko Slavije, i bilo je sasvim logično da i klub dobije ime ’Slavija’. Za prvog predsednika izabrali smo arhitektu Momčila Momu Borisavljevića zato što je bio desetak godina stariji od nas i što je stalno dolazio da gleda naše treninge i utakmice zbog svog mlađeg brata Doke, koji je bio golman. Momu ću kasnije sresti u Parizu i on će biti slučajni svedok jednog mog neočekivanog atletskog uspeha, ali to je već druga priča... Balkanski ratovi prekinuli su našu aktivnost, ali jezgro nas ’slavijaša’ ostaće zauvek verno fudbalu.” Ponedeljak 14. jul 1930. u Montevideu bio je prohladan kao i prethodni dani, kiša je konačno stala, ali je duvao jak vetar. Sunce nije moglo da se probije kroz nagomilane oblake. Naši su bili zadovoljni, računali su da će im vreme vise odgovarati nego Brazilcima, koji su navikli na tropske vrućine. Iako tog dana predstoji prva i najvažnija utakmica na Prvenstvu sveta, dr Andrejević i Kosta Hadži ne odustaju od diplomatskih aktivnosti. Odlaze u francusku ambasadu gde se obeležava nacionalni praznik ove prijateljske zemlje, velikog saveznika Srbije u Prvom svetskom ratu. Kosta Hadži pozdravlja domaćine na tečnom francuskom što još vise povećava utisak. Andrejka i Kosta ubrzo se vraćaju u hotel jer je ručak ranije, utakmica podnje u 15 časova. Igrači deluju mirno, ali tišina za vreme obeda ukazuje na malu nervozu. Na izlazu iz hotela, nekoliko naših iseljenika, držeći se običaja iz zavičaja, prolilo je IV «Da li je tačno da je novinar ’Politike’ Bora Jovanović bio član ’Slavije’?” pitao je kapetan Dokić, koji je tvrdio da je bio na Osnivačkoj skupštini „Velike Srbije”. «Da, da... Bora je igrao s nama... Naš najbolji sastav iz tog vremena izgledao je ovako: na golu su bili ili Rajković ili Borisavljević, danas obojica doktori, bekove su igrali Aleksandar Vučo i Ilija Tucaković, desnog halfa Dimić, centarhalfa ja, levog halfa Natošević, dok su navalu činili Momirović ili Todorović kao desno krilo, Bora Jovanović je igrao poludesno a Mileta Jovanović polulevo, centarfor je bio Glišić i na levom krilu Ante Radosavljević. Povremeno je ulazio i Bora Čortanović, najmlađi i najtalentovaniji među nama. Umro je, nažalost, 1917. za vreme okupacije... Ko je tada mogao da sanja da ćemo nepunih 20 godina kasnije igrati na Svetskom prvenstvu? Kada je 1913. osnovana ’Velika Srbija’, današnja ’Jugoslavija’, velika većina nas slavijaša kolektivno je, na poziv Čika Dače, prešla u novi klub, ali je Prvi svetski rat prekinuo sve sportske aktivnosti i fudbalu smo se vratili teku Francuskoj ili po povratku iz nje. Utoliko je naše današnje prisustvo na Svetskom prvenstvu značajnije. Gospodo, zakazujem sastanak za sredu u vreme ručka u nadi da ćemo proslaviti lepe vesti iz Montevidea. Znaćemo rezultat u utorak, ali bojim se da će to biti samo šturi telegrami, Borin izveštaj u ’Politici’ i Andrejkin u ’Vremenu’ čitaćemo tek u sredu”, zakljud čas fudbalske istorije g. Jovan Ružić. Svi se složiše... Mile Brica je pohitao na stadion da vidi revanš-meč sa ,,Bačkom, a pobeda od 6-0 sa po dva gola Miloševića i Virića i po jednim Lončarevića i Luburića bila mu je „siguran znak” da će i iz Montevidea stid lepe vesti. Konkordija je ponovo visoko tukla Iliriju sa 6-0, a u trećem kvalifikacionom duelu desila se senzacija - „Slavija iz Osijeka i veliki favorit HAŠK igrali su 2-2, a pošto u produžecima nije bilo golova pobednik je odlučen kockom i sreća se osmehnula „Slaviji”. HAŠK neće igrati za državnog prvaka... 140 TAKMIČENJE vodu za sreću... „Vala, trebaće nam”, reče vise za sebe Moma Đokić ulazeći u autobus. Po dolasku na stadion „Sentral park” igrad odlaze u svladonicu i to u pratnji grupe iseljenika koji se nisu odvajali od fudbalera. Dr Andrejević drži krad govor. Umesto o protivniku, jos jednom „gađa” patriotsku žicu: „Vi danas ne igrate za sebe već za svoju zemlju, onu za koju su vaši očevi i dedovi davali živote na bojnom polju... Vi danas imate priliku da udete u istoriju, vi ste odabrani da danas, daleko od domovine, pronesete njenu slavu...” Dok je doktor govorio, igrad su ćuted slušali a uzbudeni iseljenici nisu mogli, ni želeli, da zaustave suze... Fudbaleri izlaze na teren ubelim „sviterima”, oko 30.000 ljudi na tribinama pozdravlja Jugoslovene dok muzika intonira „Bože pravde”. Publika i igrad stoje mirno, svi gologlavi. Po završetku himne iz grla naših igrača čuje se tri puta snažno „Zdravo!” a potom odlaze i ka delu tribina gde se stoji i na isti nadn pozdravljaju navijače... Ubrzo na teren izlaze i Brazilci noseci u rukama urugvajsku zastavu! Dok se intonira njihova himna, oni tree počasni krug i pozdravljaju gledaoce. Brazilci misle da su ispali lukaviji, da su gestom sa zastavom kupili simpatije publike, ali iznenadenje Jugoslovena tek sledi. Posle pozdrava i razmene cveća, što je potrajalo jer su fotografi neumorno slikali, na komandu kapitena Milutina Ivkovića Jugosloveni skidaju bele „svitere” i ostaju u plavim dresovima sa trakom na ruci u bojama urugvajske zastave. Publika je prepoznala svoju zastavu i nagradila Jugoslovene pravim ovacijama. Naš tim pozira sa maskotom, jednim dečadćem od nekih pet godina obučenim u srpsku narodnu nošnju, sa šajkačom na glavi. Mališan drži loptu. U gornji red, tik uz Dokicu Vujadinovića koji stoji prvi zdesna, staje i dr Andrejević u belom man- TAKMIČENJE 141
tilu i sa šeširom od koga se nije odvajao, kao i od torbice koju je držao pod mišicom leve ruke. Konačno stiže i sudija, Urugvajac Tehada (Tejada), najpoznatiji domaći arbitar. Pomoćnici su mu zemljak Valjarino (Vallarino) i Francuz Balvaj (Balway). Kapiteni Milutinac i Preginjo (Preguinho) biraju strane, Brazilac dobija pravo da bira i odlučuje da njegovtim igra niz vetar... Milutinac još jednom, odlazaći ka svom mestu u odbrani, poručuje drugovima: „I kao što smo se dogovorili: odmah u napad, da ih iznenadimo. Neću da vas vidim pozadi”, poručio je Moši, Ivici Beku i ostalima iz navale. Bora Jovanović na novinarskoj tribini, ne bez uzbuđenja, beleži timove: JUGOSLAVIJA: Jakšić-Ivković, Mihajlović-Arsenijević, Stevanović, Đokić- Tirnanić, Marjanović, Bek, Vujadinović, Sekulić. BRAZIL: Joel-Brilhante, Italia-Hermogenes, Fausto, Fernando-Poly, Nilo, Araken, Preguinho, Pereira. Naš sastav je očekivan, isti onaj koji je Boško Simonović imao u glavi još na brodu pri polasku iz Marseja. U ekipi je i Moša Marjanović, iako se od dolaska u Montevideo nije osećao najbolje i stalno je kašljucao. O Brazilcima Boško ne zna gotovo ništa, osim ono malo viđenog na nekoliko treninga. Među 11 Brazilaca bilo je sedam domorodaca, jedan crnac i tri doseljenika, dva Italijana i jedan Nemac. Od brazilskih novinara saznaje da čak destorica debituju, ranije je za državni tim igrao samo Nilo. Početni udarac je naš, Ivica Bek odmah kreće po desnoj strani, protura loptu Tirnaniću koji se začas stvorio pred golom protivnika i odmah šutirao. Lopta odlazi pored gola, ali sa tribina se razleže aplauz, publika jasno stavlja do znanja na djoj će strani biti. Brazilci su potencijalno jači rival a ni odnosi sa Urugvajcima, tradicionalno, nisu baš najbolji... Igra je ravnopravna, obe odbrane deluju vrlo sigurno. Na našoj strani ističe se korpulentni Ivković koji lako izlazi na kraj sa protivničkim napadačima, na drugoj strani dominira vižljasti crnoputi centarhalf Fausto. Posle desetak minuta igre Južnoamerikanci kao da podnju da stežu obruč oko našeg gola, ali dve polušanse rešava lepim paradama Milovan Jakšić, uz veliki aplauz publike. Posle jedne njegove odlične intervenvcije i „boksovanja” lopta je završila u korneru posle koga Ivković glavom izbija loptu daleko od našeg gola. Prihvata je Stefanović, tačnim dodavanjem pronalazi Arsenijevića, ovaj produžava ka Vujadinoviću koji pronalazi Sekulića. Iskusni internacionalac grabi ka golu, to je već ozbiljna šansa koja diže na noge gledaoce. Sledi snažan šut koji golman Brazilaca Zoel odbija, ali natrčava Tirnanić i preciznim šutem šalje loptu u mrežu - 1-0 za Jugoslaviju! Igrao se 21. minut... Dok se naši igrad raduju, Brazilci se zbunjeno gledaju, ali još uvek nisu previse zabrinuti. Publika je oduševljena, stvari idu baš onako kako su svi želeli. Sa tribina se čuje skandiranje: ,,Jugo-es-lavia, Jugo-es-lavia...!” Posle nekoliko minuta Brazilci menjaju taktiku, umesto kratkih dodavanja koja im nisu donela željeni rezultat podnju da forsiraju igru dugim loptama, ali odbrana Jugoslovena deluje vrlo pribrano. Centarhalf Stefanović siguran je u skoku, Ivković dobija svaki duel, ako poneka lopta i uđe u naš šesnaesterac tu je raspoloženi Jakšić. Igra je ravnopravna jer Jugosloveni ne brane stečenu prednost, pokušavaju da postignu i drugi gol. Ivica Bek u nekoliko navrata „lomi” Brazilce, ali vetar uz koji igramo kao da usporava njegove šuteve. U 30. minutu naša odbrana zaustavlja još jedan napad protivnika, Stefanović dodaje loptu malo povučenom Moši Marjanoviću koji prelazi dvojicu rivala i pronalazi Ivicu Beka, ovaj se probija izmedu bekova Brazila i snažnim šutem daje drugi gol. Na tribinama erupcija oduševljenja, Brazilci ne veruju šta ih je snašlo. Tamo neka Jugoslavia, koju bi bilo ko od igrača Brazila teško našao na geografskoj karti sveta, drži lekciju jednoj velikoj i fudbalski moćnoj zemlji... Brazilci do kraja poluvremena nameću žestok tempo, ali odbrana Jugoslavije odoleva. Đokić se ističe hladnokrvnošću, Mikica Arsenijević je prosto „udavio” opasnog Pereiru. Stalni napadi Brazilaca ostavljaju prostor za kontranapade Jugoslovena. Stefanović u 44. minutu iznosi loptu iz našeg kaznenog prostora, kao kod drugog 142 TAKMIČENJE ■ Pred m eč sa Brazilom TAKMIČENJE 1 4 3
Page 1 and 2:
POVRATAK U ZANIMLJIVO DOBA Ш V A '
Page 3 and 4:
UVODNAREČ Posvećeno mom ocu Miodr
Page 5 and 6:
stalo očigledno da promet raste ka
Page 7 and 8:
_ije „plavih”, koji su dobili
Page 9 and 10:
je obećao da će s proleća, kad s
Page 11 and 12:
sobom koja je služila za sastanke.
Page 13 and 14:
naše reprezentacije na prvom prven
Page 15 and 16:
Naš tim je igrao u sastavu: Mihel
Page 17 and 18:
„Savetovaću im to, ako ih sretne
Page 19 and 20: „Dobar dan, komšija, ja sam kape
Page 21 and 22: „Mene vise zanima da li će ovi n
Page 23 and 24: „Dinar pokazuje najveću stabilno
Page 25 and 26: lazili argumente za preseljenje, po
Page 27 and 28: 2. Da li su ti klubovi pravilno pri
Page 29 and 30: „0 poslednjim dogadajima sam tacn
Page 31 and 32: Ijeno je 15/28. avgusta 1924. u dre
Page 33 and 34: dali slabiju igru nego što sam oč
Page 35 and 36: „Ja bih hteo da jednog dana budem
Page 37 and 38: vacima je pismeno dogovoreno igranj
Page 39 and 40: solutno mora biti na svom mestu i v
Page 41 and 42: garska, Danska, Španija, Estonija,
Page 43 and 44: Tog 26. majautakmicom BSK-„Obili
Page 45 and 46: đen da ćeš i ti putovati. Nešto
Page 47 and 48: „Alai vera, trebalo je to odavno
Page 49 and 50: „Nek vam se nađe, počastite dec
Page 51 and 52: svi bili sveži i odmorni, ponovo o
Page 53 and 54: fanović, Dokić, Tirnanić, Marjan
Page 55 and 56: Bila je subota, kafana još uvek po
Page 57 and 58: nas, a sa ostalima ćemo se nositi.
Page 59 and 60: 118 PUTOVANJE PUTOVANJE 119 Zato ho
Page 61 and 62: „Kad pomislim da je od tog vremen
Page 63 and 64: igfaju najbrže i najefikasnije u c
Page 65 and 66: zažmuri pravdajud igrače dugom ap
Page 67 and 68: MEKSIKO: Oscar BONFIGLIO - Rafael G
Page 69: za sto, saslušao, ali je rekao da
Page 73 and 74: „А nismo loše jeli ni kod ’So
Page 75 and 76: „Gospodo, jel’ sigurno da smo m
Page 77 and 78: čitav meč branio je u velikoj for
Page 79 and 80: Jugoslavia je u polufinalu Svetskog
Page 81 and 82: ilo sa Urugvajem. Kada bismo bili s
Page 83 and 84: dile ka stadionu bile su potpuno za
Page 85 and 86: Ostalo je da se sačeka žreb. Opš
Page 87 and 88: io potpredsednik. Pred utakmicu sa
Page 89 and 90: von: Vidiš koliko voli pare, a i k
Page 91 and 92: „Znam, još kad smo pošli bilo m
Page 93 and 94: krili uši rukama jer je buka bila
Page 95 and 96: Bora zapisuje i izjavu Đerđa Orti
Page 97 and 98: volio mnogo grubosti. Pred kraj je,
Page 99 and 100: „Uh, doktor se baš okomio na Jak
Page 101 and 102: „Ма jel’ moguće? Šamar novi
Page 103 and 104: U Montevideu, Žila Rimea je svakod
Page 105 and 106: PETA GLAVA: POVRATAK i Velika kolon
Page 107 and 108: 5492 učesnika „tipovala” su na
Page 109 and 110: „Sećam se, takođe, da je pisao
Page 111 and 112: trenutak: iz ruke je dobio dve dame
Page 113 and 114: „Bogami, komšija, idem i ja s to
Page 115 and 116: Dr Kosta Hadži (08. 11. 1898, Vrš
Page 117 and 118: dišnje pauze pojavio se u SK Olimp
Page 119 and 120: Beleška o piscu Hvala čika Vasi S
Page 121 and 122:
BLAGOJE MARJANOVIC MOŠA ANDRIJA KU
Page 124:
: t ; '
show all

Ш V A '

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?