Ш V A '

„А nismo loše jeli ni kod ’Solunca”’, primeti Tirke, koji je sebe hvatao kako Sye
češće misli na onu zgodnu malu Milieu...
V
Tog ponedeljka 14. jula gazda Rade je ceo dan bio nervozan. Nešto mu je stajaio
u želucu još od ranog jutra. Dan je bio normalan, gostiju u kafani kao i obično, g
Lale se tog dana zadržao kraće nego inače, Brica nije ni svraćao, krojač Ljuba je popio
jednu s nogu i pokušao da zapodene razgovor, ali Radetu nije bilo do price. Misli su
mu bile u Montevideu i stalno se pitao šta će uraditi nasi. Posle ručka nije izdržao,
svratio je do Brice.
„Ja sam kao na iglama, ne mogu da dočekam rezultat” reče Rade.
„Ni ja nisam bolje” priznade Brica.
„Znaš šta, ja ću večeras, kad
završim posao, do varoši. Možda
će se u sedištima novina nešto
znati... Računam, ako se igra u
osam uveče po našem vremenu,
do ponoći će se znati rezultat...”
„Ако nešto saznaš do ponoći,
slobodno kucni na moja
vrata. Ne verujem da ću spavati
od nervoze...”
Negde oko 23 sata, dok su
poslednji gosti još sedeli u kafani,
Rade uze šešir i krenu ka centru
grada. Gospoda Rada ništa nije
pitala, znala je gde ide. Milica je,
umorna, sedela na stolici, ali je
zamolila strica:
„Ako ne bude mnogo
kasno, probudi me da čujem rezultat...”
• >m m i p.8mг 11 m j £»!■_»_.■ —
I 6 R A T R I H S E T * H i i, J 0 R J 4 • :
j, Радиограм , ноји ј е Сти га 0
Toplo letnje veče izmamilo je na ulice vise ljudi nego što bi se u to doba dana
očekivalo. Rade je išao polako, računajući da će pred redakcijom „Vremena” koja
mu je bila bliža od „Politike” dreždati dok ne stigne rezultat. Iznenadio se kada je
pred sedištem redakcije video poveću grupu ljudi. Nije valjda da su svi došli istim
povodom, zbog fudbala? Međutim, bilo je baš tako, svi su čekali rezultat iz Monte-
videa. Rade nije postojao ni desetak minuta kada se na vratima pojavi čovek sa listom
papira u rukama:
„Ljudi, stigao kablogram, pobedili smo Braziliju sa 2-1...”
Istog časa, kao na stadionu, razlegli su se uzvici oduševljenja, začuo se i
aplauz, šeširi su poletili u vazduh, medusobno nepoznati ljudi grlili se kao stari
znanci...
Ubrzo je na staklu redakcije, sa unutrašnje strane, istaknuta kopija telegrama
koji je pristigao u 23.30. Kada je došao na red, Rade je pročitao:
„Pobedismo Braziliju dva-jedan, 2-1. Sjajnaigra. Trideset hiljorda. Golove dali
Tirnanić i Ivica Bek.”
Na svom kafanskom bloku zapisao je svaku reč, čak i broj telegrama „330”, i
grad Montevideo odakle je poslat, i onu štamparsku grešku „hiljorda” umesto ,,hiljada”.
Istorija je to, a ona se ne menja... Predponoć je zakucao na vrata komšije Brice:
„Mile, diž’ se, pobedili smo sa 2-1 i red je da zalijemo...”
Za tili čas Mile je bio na nogama, gazdarica Rada i Milica pridružiše im se za
stolom.
„Pričaj sve po redu”, insistirao je Mile.
„Šta da pričam, masa sveta čekala ispred redakcije ’Vremena’, kažu da je još
vise ljudi bilo ispred ’Politike’... Narod je oduševljen, odavno u ovoj zemlji nije bilo
tako lepe vesti kao večeras. Jedva čekam novine...”
,,Ko je dao golove?” pitao je Mile.
„Ko bi drugi nego moji ’bskovci’, prvo Tirke a potom Ivica Bek”, nije propustio
priliku da pecne komšiju. „Mico, dete, čuješ li, tvoj Tirke dao gol...”
„Nije moj, ali se nadam da će biti”, reče odlučno Milica i ne pokušavajući vise
da sakrije svoje simpatije za mladog fudbalera.
„Kako tvoji, pa sad su, valjda, svi nasi”, ljutnu se Mile.
Sutradan pre podne g. Lale je ušao u kafanu i još s vrata povikao:
„Čestitam, gazda Rade, sve sam čuo jutros na radiju. Bio je vrlo opširan izveštaj
uz komentare da je pobeda Jugoslavije senzacionalno odjeknula u celom svetu.”
„Mogu da mislim, ali žao mi je što u novinama nema čak ni rezultata. Moraćemo
da čekamo do sutra”, uzvrati kafedžija.
„Ma nije važno, najvažnija je pobeda. Velika pobeda”, reče g. Lale.
Rade je, naravno, u sredu ujutro pročitao svako slovo koje je u novinama našao
0 podvigu u Montevideu, ali je glavna diskusija počela negde oko ručka, kako je bilo
1 dogovoreno. G. Jova Ružić i kapetan Đokić stigli su oko 14 časova, g. Lale nije ni
odlazio posle prepodnevnog doručka i kafe, Brica je šegrtu naložio da ga zove samo
u zaista hitnom slučaju... Uz mlad sir i salatu od kao jabuka velikog paradajza čašica
rakije išla je „sama od sebe”.
146 TAKMIČENJE ■ Telegram о pobedi nad Brazilom
TAKMIČENJE
147