Ш V A '

More documents

Recommendations

Info

poranile i zakljudle da putovanje možda i neće biti tako dosadno kao što se dnilo Autobus vodi u obilazak grada. Obavezna stanica je „Svetska izložba” kojoj je Bar- 104 PUTOVANJE PUTOVANJE 105 selona domaćin od prethodne godine. Svaka drzava ima svoj paviljon, tu je i jugoslovenski ali su mu temelji narušeni posle nedavne bujice... Igrad se slikaju, to je ipak deo Jugoslavije daleko od kuće. Sledeća stanica je stadion FK„Barselone”. Fudbaleri su zapanjeni onim što vide. Teren je zeleni dlim, svež i negovan, nigde zakrpljen. Tribine su sa sedištima, izmedu redova su saksije sa cvećem a palme upotpunjavaju sliku... Niko ne kaže ništa, ali svima je na usnama isto pitanje: „Eh, kad ćemo mi imati ovakve terene...” Milutinac okreće na šalu: „Drugari, ne bi valjalo, pa mi ne bismo umeli da trdmo po ovakvoj travi, padali bismo kao snoplje... Valjaju nama i one naše prašnjave ledine.” „Možda si u pravu, ali veruj mi da biste se brzo navikli. Da znaš samo kakva je milina igrati po ovakvoj travi, kako lopta sluša, kako ide tamo gde je pošalješ”, ukljudo se Ivica Bek, koji je u Francuskoj često igrao na odličnim travnatim terenima. Rukovodstvo u jednoj radnji na brzinu kupuje 17 belih dresova za treninge, a Boško Simonović nabavlja nove ploče za svoj foto-aparat za slike koje (verovatno) nikada niko neće videti... Pri povratku na brod naša ekipa zatiče grupu Andalužana koja prati nekog svog na dalek put. Odjekuje zvuk flamenka, čuju se kastanjete, jedna crnokosa lepotica peva neku sentimentalnu melodiju dok prelepe devojke zanosno igraju... Nastavak puta u 13 časova počinje u veoma lepom raspoloženju. Sledeća stanica je Almerija, još uvek ,,uz obalu” tako da nikoga ne hvata panika. U Almeriju se stiglo rano po podne, ali nije bilo iskrcavanja. Brod se ukotvio daleko od obale i posle dva sata nastavio ka Kanarskim ostrvima. Noe je bila tiha, maglovita, pa brod ide sporije. U zoru je bio na Atlantiku, prema Kanarima. Počelo je prvo ljuljuškanje koje nije baš svima prijalo. na početku... Posle prvog treninga na brodu sledio je obilan doručak a najviše su mu se ra- Jovali Boško Simonović i Kosta Hadži, koji su odmah po polasku postali miljenici konobara. Obilazili su ih i po četiri-pet puta, uvek nuded nove i nove dakonije, a 0ni nisu bili u stanju ništa da odbiju. Zbog česte upotrebe dana za množinu „los” u Barseloni i zbog prisustvajužnoamerikanaca na brodu, naši igrad su naš dvojac „te-' škaša”, koji je zajedno prelazio 250 kilograma, prozvali „Los Karapampulos”. Dok brod klizi ka Gibraltaru susreće se sa „Alsinom”, brodom koji se vraća iz Buenos Airesa i kojim će se, ako sve bude kako treba, vrati ti i naša ekspedicija. Oficiri objašnjavaju Mikici Arsenijeviću da putovanje u povratku traje dva dana kraće, a kada je ovaj to preneo igradma čuo se komentar golmana Šećerka Stojanovića: „To je, valjda, zato što u povratku idemo nizvodno...’ Slobodno vreme ubijali su na razne nadne, od sunčanja na palubi uz bazen, u čemu je prednjado Milutinac, preko raznih igara do izmišljanja zabave. Moša Marjanovic: je delio kabinu sa Tirketom i Ivicom Bekom. Iznad svakog kreveta ljuljuškala se u ritmu broda flaša klekovače. Niko od njih nije pio, ali je bilo drugih mušterija. Ivica je stalno prebacivao Moši što nije s njim pošao u Francusku, posebno posle one briljantne utakmice u Parizu kada mu se divila cela francuska štampa. Tirke se šalio da je Moša čekao njega, Tirketa, pa da jednog dana odu zajedno. U trenucima dosade, na Mošin predlog, odludli su da organizuju šahovski turnir. Svi su uložili po dva franka i izvučeni su parovi. Veliki favorit bio je Ljubiša Stefanović, a pošto je Moša bio glavni organizator svi su sa nestrpljenjem očekivali da ga vide za tablom. Protivnik mu je bio Tošić, koji je otvorio partiju kraljevim pešakom za dva polja. Moša je zauzeo misaonu pozu, udubio se u „poziciju”, ali nikako da povuče svoj prvi potez... Prošao je minut, dva, tri, pet... Na kraju je neko odkibicera izgubio strpljenje i uzviknuo: II „Ра igraj, bre, Mošo!” Moša je trenutak ćutao a onda mirno rekao: Sutradan ujutro u 7 retki putnici koji su već bili ustali i sa palube svog dela broda gledali u beskrajnu morsku daljinu, sa čuđenem su posmatrali grupu mladića u belim dresovima koji su gimnasticirali kao da su na sportskom terenu. Savezni kapiten Boško Simonović, sputan zbog davno slomljene noge na sankanju (!) u Topdderu a i stomaka koji mu je na brodu još porastao, davao je stojed u mestu oštre komande a igrad su besprekorno slušali. Posle takozvane „švedske gimnastike” sledilo je pregibanje, naporni čučnjevi, kratki sprintovi sa naglim menjanjem brzine, pa sklekovi... Za kraj, trčanje na palubi broda i skakanje preko konopca, pojedinačno i grupno. Neki od igrača, dobro oznojeni, skinuli su bele dresove kupljene u Barseloni pokazavši svoja razvijena prsa, što nije prošlo nezapaženo kod nekih gospodica koje su „Kako kad ne znam da igram šah?” Nasmejao se, ustao i otišao. Zabava ga je koštala dva franka, ali svako zadovoljstvo ima cenu. Lala Najdanović je bio šampion u tablanetu, Spasojević i Tošić odlično su svirali klavir, Milutinac je bio majstor za usnu harmoniku, nekoliko momaka odlično je pevalo, što je Kostu Hadžija, koga su igrad zbog oštre, guste i uspravne kose prozvali „Papuanac”, navelo na „genijalnu ’ ideju da uvežba hor... Bora Jovanović nije ispuštao olovku i blok, sve mu je bilo važno. U stopu je pratio Boška Simonovića i stalno nešto zapitkivao. Pošto mu je laknulo oko igrača, Boško je otkrio karte i rekao Bori da će u Montevideu igrati najjad sastav: Jakšić, Ivkovic, Mihajlović, Arsenijević, Ste-
fanović, Dokić, Tirnanić, Marjanovic, Bek, Vujadinović, Sekulić. Bora pravi intervjU) koji će poslati prvom prilikom, čim tehnički bude izvodljivo: „Bio sam vrlo zabrinut sve do dolaska u Marsej jer nisam znao sa kojim igračirria mogu da računam. Kada sam video ovu trojicu, laknulo mi je. Posebno sam strahovao zbog Stefanovića jer na tom mestu nemamo zamenu”, pričao je Boško Bori ,,u pero”, Golman?, pitao je Bora „Jakšić će teško moći da zameni Mihelčića, ali ako bude imao svoj dan, biće j to mesto dostojno zamenjeno. Uostalom, i Mihelčić je, iako naš najbolji golman, često znao da sam izgubi utakmicu.” Bekovi? „Ivkovic je stub odbrane, a Beleslina podjednako mogu da zamene Mihajlovic ili Spasojević.” Half-linija? „Bolje halfove od Arsenijevića i Đokića u zemlji nemamo a centarhalf Stefanović zauzima najodgovornije mesto u timu. On je imao odličnu sezonu i puno doprineo da ’Set’ osvoji Kup Francuske. Nadam se da će u takvoj formi biti i Montevideu.” Navala? „Desna strana Tirnanić-Marjanović toliko je uigrana da bi bila šteta rasturat: je. Zato ne verujem da bi stavljanje Hitreca na desnu polutku pojačalo našu reprezentaciju. Leva strana Vujadinović-Sekulić takođe je najbolje što imamo. Sekulic je u vrhunskoj formi i mislim da smo stalno bolno mesto u timu rešili na najbolj nadn. Vujadinović je odličan realizator, uvek opasan pred golom. Možda bi Bo načić bio bolji za lepu igru, ali je Vujadinović svakako efikasniji i korisniji za tim Ivica Bek će biti centar navale. Još u Beogradu se razvio u dobrog igrača a odličnc igra i u Francuskoj, usavršio se. ’Set’ njemu treba da zahvali za osvojeni Kup, dac je dva lepa gola. On igra pored igrača sa kojima je fudbalski rastao, poznaju se odli čno.” Da li je poziv „strancima” bio neophodan? „Prvo, oni nisu stranci, nego naši igrad koji igraju u inostranstvu. Drugo, zval smo Sekulića za Olimpijadu u Amsterdamu iako je već bio u Francuskoj. Sa naširr igradma iz Francuske ekipa je mnogo jača. Oni bi imali mesta i u najjačem timu, čal i da su Hrvati sa nama.” Na brodu je i kapela, katolički sveštenik redovno obavlja službu. Povremenc je svraćao i poneko od naših uz izjavu „Bog je jedan”. Kažu da je Kosta Hadži jednoj dana viden kako kled sa ostalima... Dok brod plovi ka Las Palmasu talasi se povećavaju, „Florida” bukvalno po skakuje, ali oficiri smiruju putnike tvrdnjom da „to nije ništa”. Simptomi morske bo jeSti su odgledni, mnogi odsustvuju sa obeda, ali umesto tabletama radije se „leče” ponekim gutljajem klekovače uz zahvalnost onim dobrim ljudima koji su se setili da jh „adekvatno opreme” za dalek put. Tirke i Ivica Bek izvode rvačke egzibicije. Tirke [^aže da mu „rastu mišid” i da puca od snage... Turnir u šahu dobija Ljubiša Stefanović a šampion u „njupaži”, kako su igrad nazvali odličnu hranu na brodu, bio je - bez konkurencije - Kosta Hadži. Brod ima jaku radio-stanicu koja je u vezi i sa Evropom i sa Južnom Amerikom. Dr Andrejević se javio Savezu u Beograd porudvši Ja je „zasad sve u najboljem redu”. Posle Las Palmasa podnje dugih deset dana bez Icopna navidiku, sve do Rio de Žaneira. Podnje da radi i brodski bioskop, treba skratiti vreme... Sećerko Stojanović se dobrovoljno prijavljuje da prvi poljubi „majdcu zemlju” kad brod pristane u Rio. Igrad su vreme najradije provodili u trećoj klasi, narodto posle večere. Tamo je bila najprisnija atmosfera, ljudi su se dobro zabavljali, organizovale su se igranke, čuli su se razni jezici, najčešće španski, portugalski i francuski. Nekolicini naših igrača zapala je za oko jedna mlada Belgijanka, koja je sa roditeljima putovala u Rio. I ona je s vremena na vreme bacala pogled ka kršnim Srbima, ali niko se nije odvažio da joj pride. „Ma ja bih joj prišao, ali šta da joj kažem kad ne znam ni da beknem francuski”, pravdao je odsustvo „akcije” korpulentni golman Jakšić. „Ра što ne zamoliš Ivicu, Ljubu ili Baneta da ti sroče nekoliko rečenica?” ohrabrio ga je Moma Đokić. „To ti nije loša ideja”, složio se Jakša i ubrzo krenuo na „skraćeni kurs” francuskog jezika. Viden je kako sa trojicom „Francuza” ispisuje neke fraze, zatim ih glasno dta dok ga oni ispravljaju... „Bon jour” „Је suis...” vežbao je siroti Jakša dok su ga „udtelji” ohrabrivali. Druge večeri od polaska sa Kanara Jakša je odludo da krene u akciju. Približio se devojci i stidljivo se predstavio, a posmatrad su iz daleka uživali u sceni i navijali za kršnog golmana sve dokiz džepa nije izvadio cedulju sa ključnom rečenicom kojom je nameravao da je zamoli za pies... Kad je izgovorio ono što su mu „udtelji” zapisali, kao odgovor sevnuo je laki šamar, devojka je okrenula leda i brzo se udaljila. Jakša je za trenutakbio zbunjen a onda je pogledom potražio svoje „udtelje francuskog”. Ivica, Ljubiša i Bane razbežali su se na tri strane. Ne znajud koga da juri, Jakša je vikao na sav glas da će mu platiti kad ih uhvati... Za svaki slučaj, trojica šaljivdžija izbegavali su ga celo veče a kada se smirio Jakša je Mikici Arsenijeviću, koji je takode znao francuski, pokazao cedulju na kojoj je pisalo: „Voule vous couche avec moi...”. „Dobro si prošao, mogla je da te baci u more. Pitao si je da li bi želela da spava s tobom”, preveo je Mikica Jakši pravo značenje rečenice. „More, spavaće oni, i to sami, kad mi padnu šaka”, pretio je ljutiti Jakša. Ujutro je Milutinac morao da izigrava mirovnog posrednika pre nego što je Jakša obećao da ,,im neće ništa” ako odu i izvine se devojci, što su sva trojica odmah 1 0 6 PUTOVANJE PUTOVANJE 2 0 7
Page 1 and 2: POVRATAK U ZANIMLJIVO DOBA Ш V A '
Page 3 and 4: UVODNAREČ Posvećeno mom ocu Miodr
Page 5 and 6: stalo očigledno da promet raste ka
Page 7 and 8: _ije „plavih”, koji su dobili
Page 9 and 10: je obećao da će s proleća, kad s
Page 11 and 12: sobom koja je služila za sastanke.
Page 13 and 14: naše reprezentacije na prvom prven
Page 15 and 16: Naš tim je igrao u sastavu: Mihel
Page 17 and 18: „Savetovaću im to, ako ih sretne
Page 19 and 20: „Dobar dan, komšija, ja sam kape
Page 21 and 22: „Mene vise zanima da li će ovi n
Page 23 and 24: „Dinar pokazuje najveću stabilno
Page 25 and 26: lazili argumente za preseljenje, po
Page 27 and 28: 2. Da li su ti klubovi pravilno pri
Page 29 and 30: „0 poslednjim dogadajima sam tacn
Page 31 and 32: Ijeno je 15/28. avgusta 1924. u dre
Page 33 and 34: dali slabiju igru nego što sam oč
Page 35 and 36: „Ja bih hteo da jednog dana budem
Page 37 and 38: vacima je pismeno dogovoreno igranj
Page 39 and 40: solutno mora biti na svom mestu i v
Page 41 and 42: garska, Danska, Španija, Estonija,
Page 43 and 44: Tog 26. majautakmicom BSK-„Obili
Page 45 and 46: đen da ćeš i ti putovati. Nešto
Page 47 and 48: „Alai vera, trebalo je to odavno
Page 49 and 50: „Nek vam se nađe, počastite dec
Page 51: svi bili sveži i odmorni, ponovo o
Page 55 and 56: Bila je subota, kafana još uvek po
Page 57 and 58: nas, a sa ostalima ćemo se nositi.
Page 59 and 60: 118 PUTOVANJE PUTOVANJE 119 Zato ho
Page 61 and 62: „Kad pomislim da je od tog vremen
Page 63 and 64: igfaju najbrže i najefikasnije u c
Page 65 and 66: zažmuri pravdajud igrače dugom ap
Page 67 and 68: MEKSIKO: Oscar BONFIGLIO - Rafael G
Page 69 and 70: za sto, saslušao, ali je rekao da
Page 71 and 72: tilu i sa šeširom od koga se nije
Page 73 and 74: „А nismo loše jeli ni kod ’So
Page 75 and 76: „Gospodo, jel’ sigurno da smo m
Page 77 and 78: čitav meč branio je u velikoj for
Page 79 and 80: Jugoslavia je u polufinalu Svetskog
Page 81 and 82: ilo sa Urugvajem. Kada bismo bili s
Page 83 and 84: dile ka stadionu bile su potpuno za
Page 85 and 86: Ostalo je da se sačeka žreb. Opš
Page 87 and 88: io potpredsednik. Pred utakmicu sa
Page 89 and 90: von: Vidiš koliko voli pare, a i k
Page 91 and 92: „Znam, još kad smo pošli bilo m
Page 93 and 94: krili uši rukama jer je buka bila
Page 95 and 96: Bora zapisuje i izjavu Đerđa Orti
Page 97 and 98: volio mnogo grubosti. Pred kraj je,
Page 99 and 100: „Uh, doktor se baš okomio na Jak
Page 101 and 102: „Ма jel’ moguće? Šamar novi
Page 103 and 104:
U Montevideu, Žila Rimea je svakod
Page 105 and 106:
PETA GLAVA: POVRATAK i Velika kolon
Page 107 and 108:
5492 učesnika „tipovala” su na
Page 109 and 110:
„Sećam se, takođe, da je pisao
Page 111 and 112:
trenutak: iz ruke je dobio dve dame
Page 113 and 114:
„Bogami, komšija, idem i ja s to
Page 115 and 116:
Dr Kosta Hadži (08. 11. 1898, Vrš
Page 117 and 118:
dišnje pauze pojavio se u SK Olimp
Page 119 and 120:
Beleška o piscu Hvala čika Vasi S
Page 121 and 122:
BLAGOJE MARJANOVIC MOŠA ANDRIJA KU
Page 124:
: t ; '
show all

Ш V A '

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?